Чаково

Из Википедије, слободне енциклопедије
Чаково
Ciacova
Romanian Orthodox Church Ciacova.jpg
Румунска православна црква у Чакову
Административни подаци
Држава  Румунија
Округ Тимиш
Општина Чаково
Становништво
Становништво
 — (2002) 2.792
Положај
Координате 45°30′40″ СГШ; 21°07′42″ ИГД / 45.511111° СГШ; 21.128333° ИГД / 45.511111; 21.128333Координате: 45°30′40″ СГШ; 21°07′42″ ИГД / 45.511111° СГШ; 21.128333° ИГД / 45.511111; 21.128333
Надморска висина 82 m
Чаково на мапи Румунија
Чаково
Чаково
Чаково на мапи Румунија
Остали подаци


Чаково (рум. Ciacova) је градић и управно средиште истоимене општине Чаково, која припада округу Тимиш у Румунији. Насеље је значајно по присутној српској националној мањини у Румунији и као место рођења Доситеја Обрадовића.

Чаково је добило статус града 2004. године.

Положај насеља[уреди]

Најпознатији Србин са подручја данашње румунске државе, Доситеј Обрадовић

Град Чаково се налази у источном, румунском Банату, на 30 km удаљености од Србије и од граничног прелаза код Ватина. Близу града води магистрални пут Београд - Темишвар. Град се налази на месту где равничарски део Баната прелази у заталасана побрежја. Налази се поред каналисане реке Тамиш, где је на обали остала стара кула, висока 24 метра, подигнута у време опасности од Турака.

Историја места[уреди]

Први писани помен варошице Чаково јавља се 1141. године, када га у повељи краља Гезе II предат једној угарској племићкој породици у посед. Године 1243. краљ Бела IV је наредио да се поједина места, међу којима и Чаково, утврде због угрожености од Кумана и Печенеза. У папским регистрима место је убележено 1333-1337. Племић Иштван Пелечкај са своја четири сина је под своју власт узео то место, звано Чак а сам променио презиме у Чаки. У периоду 1554-1579. године Чаково је обично село уз тврђаву.[1] За време турске владавине на тим просторима сматра се да је трговачки карактер и значај Чакова био израженији од Темишвара. Регулацијом тока Тамиша 1871. године он је престао да протиче поред села; остала је само мртваја.

Чаково има три цркве: српску православну, румунску православну и католичку. Српска црква је грађена 1768-1771. године. У порти се налазе надгробни камени споменици на грчком и црквено-словенском језику. Ктитор осликавања епитроп Георгије Капамаџија је 1771. године ангажовао бечкеречког иконописца Димитрија Поповића. Сводове и зидове храма изнова је осликао Стеван Алексић током 1902-1903. године. У ризници црквеној има занимљивих зографских икона дело Недељка Поповића.

По попису из 1783. године у месту је записано да има 452 куће, од којих 326 ратарских а 126 занатлијских и трговачких. а године 1794. од 509 домова, 263 су српски, 129 немачких и 117 румунских. Након мађарске буне ствара се између Румуна и Срба напетост диктирана са стране. Од 1870. почело је раздвајање Срба и Румуна на црквеном пољу. Румуни су 1872. године присаједињени Карансебешкој румунској епархији. Када се 1894-1895. године вршила деоба чаковачке цркве, Србима је досуђено две трећине, а Румунима једна трећина. Православна браћа Румуни су 1899-1900. године напустили сада српски храм, и прешли у свој нови који су направили.

По ослобођењу од Турака и Чакову после 1720. године почињу да раде упоредо српска и грчка школа. Српска народна школа у Чакову је постојала непрекидно 1809-1947. године. Богати Срби Чаковци оснивају 1867. године своју читаоницу. У месту често гостују српске позоришне трупе, током својих турнеја. Само је СНП из Новог Сада између 1863 и 1906. одржало током седам посета 84 представе за народ. Јула 1899. године организована је велика свечаност са богатим програмом у част песник Јована Јовановића Змај, који се појавио лично на слављу у Чакову. Априла 1911. године обележена је на изузетно свечани начин стогодишњица смрти Чакова Димитрија или Доситеја Обрадовића. Свечаности су присуствовали угледни Срби са свих страна, а пред родном кућом где је откривена спомен-плоча српском просветитељу, говорио је књижевни критичар из Београда, Јован Скерлић. Срби су били до 1919. године малобројни, али богати и њихов посед је био импозантан и доминантан у центру места. Најлепше зграде око Главног трга биле су све српских власника: барона Рајачића, Нике Војновића, Владислава Којина, Јефте Пантића, Мише Поповића, Александра Симоновића, Саве Давидовића итд. Срби су изгубили национални полет и нагло се иселили са повлачењем српске војске након 1920. године, у складу са мировним савезничким споразумима.

Католичка школска зграда грађена је још 1728. а црква њихове вере почела да се прави 1732. година. Нова католичка црква подигнута је 1879-1881. близу гробља. Године 1898. евидентирана су три забавишта: комунално, српско и немачко.

У Чакову је било експозитура банака, штедионица, много занатлија и трговаца. Надалеко је чувен годишњи "Чаковачки вашар", који се 1827. године одржавао неколико пута: 14. јануара, римског Петровдана, 30. марта, нашег Михољдана. Био је то највећи марвени вашар у тамишком Банату.

Варошица Чаково је имало врло интензиван и богат јавни живот. Поред школства (гимназије и неколико народних школа), духовног црквеног живота, развијају се позоришни и музички садржаји са изграђеном публиком, затим спортске, врло разнолике активности. Бициклисти 1898. године организују своје друштво. Месни Фудбалски клуб је основан 1906. године, а тениски 1909. године. Ту је излазило неколико листова, постојале су бројне националне организације.

У родном месту Доситеја Обрадовића сваке године одржава се културно-уметничка манифестација "Доситејеви дани". Откупљена је његова родна кућа у улици надомак српске цркве, на фасади је спомен-плоча, а унутраје уређен музеј славног Србина Европејца.

Становништво[уреди]

По последњем попису из 2002. године град Чаково имао је 2.792 становника. Последњих деценија број становника опада.

Село је од давнина било вишенародно, а месни Срби су одувек били мањина. Данас је њихов број осетно мањи него пре неколико деценија, а слична судбина задесила је и немачку и мађарску заједницу у селу. Национални састав на појединим пописима био је следећи:

Година пописа 1910. год. 1992. год. 2002. год.
Укупно ст. 4.404 2.949 2.792
Срби 477 (10,8%) 115 (3,9%) 95 (3,4%)
Румуни 942 (21,4%) 1.991 (67,5%) 1.997 (71,5%)
Мађари 657 (14,9%) 436 (14,8%) 379 (13,6%)
Немци 2.233 (50,7%) 221 (7,5%) 125 (4,5%)
остали 95 (2,2%) 186 (6,3%) 166 (5,9%)

Знамените особе[уреди]

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]

  • Стојан Лера: "Чаково", Темишвар 2005.
  • Стеван Бугарски, Љубомир Степанов: "Димитрије Тирол - живот и дело", Темишвар 2007.