Десет мученика на Криту — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат

Инлајн

Верзија на датум 29. децембар 2005. у 23:20

Светих десет мученика на Криту пострадаше за Христа Господа у време гоњења Декијева 250. године. Њихова су имена: Теодул, Сатурнин, Евпор, Геласије, Евникијан, Зотик, Помпије, Авгатопус, Василид и Еварест. Сви беху угледни и чесни грађани, најбољи међу најбољим. Када их изведоше на губилиште, они беху радосни веома, и препираху се, ко ће од њих први бити посечен, јер сваки жељаше први поћи ка Христу љубљеном. Потом се помолише: "Прости, Господе, слугама Твојим, и прими изливену крв нашу за нас, за сроднике наше и пријатеље и за све отечество, да се сви ослободе од таме незнања и Тебе познаду, истиниту светлост, о Царе вечни!" Посечени беху и у царство славе пређоше, да се радују вечно.

Српска православна црква слави их 23. децембра по црквеном, а 5. јануара по грегоријанском календару.

Велики део овог текст је преузет из охридског пролога светог владике Николаја Велимировића. Он не подлеже ауторским правима

Верзија на датум 13. новембар 2005. у 01:00 уреди Јованвб (разговор \| доприноси) Аутоматски патролирани 41.953 измене Нема описа измене		Верзија на датум 29. децембар 2005. у 23:20 уреди поништи FelixBot (разговор \| доприноси) Ботови 947.959 измена м Превођење магичних речи Новија измена →
Ред 1:		Ред 1:
	[[Слика:Krst.jpg\|~~100px~~\|~~right~~]]'''Светих десет мученика''' на [[Крит]]у пострадаше за [[Исус Христос\|Христа]] Господа у време гоњења [[Декије]]ва [[250]]. године. Њихова су имена: Теодул, Сатурнин, Евпор, Геласије, Евникијан, Зотик, Помпије, Авгатопус, Василид и Еварест. Сви беху угледни и чесни грађани, најбољи међу најбољим. Када их изведоше на губилиште, они беху радосни веома, и препираху се, ко ће од њих први бити посечен, јер сваки жељаше први поћи ка Христу љубљеном. Потом се помолише: "''Прости, Господе, слугама Твојим, и прими изливену [[крв]] нашу за нас, за сроднике наше и пријатеље и за све отечество, да се сви ослободе од таме незнања и Тебе познаду, истиниту светлост, о Царе вечни''!" Посечени беху и у царство славе пређоше, да се радују вечно.		[[Слика:Krst.jpg\|100п\|десно]]'''Светих десет мученика''' на [[Крит]]у пострадаше за [[Исус Христос\|Христа]] Господа у време гоњења [[Декије]]ва [[250]]. године. Њихова су имена: Теодул, Сатурнин, Евпор, Геласије, Евникијан, Зотик, Помпије, Авгатопус, Василид и Еварест. Сви беху угледни и чесни грађани, најбољи међу најбољим. Када их изведоше на губилиште, они беху радосни веома, и препираху се, ко ће од њих први бити посечен, јер сваки жељаше први поћи ка Христу љубљеном. Потом се помолише: "''Прости, Господе, слугама Твојим, и прими изливену [[крв]] нашу за нас, за сроднике наше и пријатеље и за све отечество, да се сви ослободе од таме незнања и Тебе познаду, истиниту светлост, о Царе вечни''!" Посечени беху и у царство славе пређоше, да се радују вечно.

	[[Српска православна црква]] слави их 23. децембра по црквеном, а [[5. јануар]]а по грегоријанском календару.		[[Српска православна црква]] слави их 23. децембра по црквеном, а [[5. јануар]]а по грегоријанском календару.