5. јануар
Иди на навигацију
Иди на претрагу
5. јануар је пети дан у години у Грегоријанском календару. 360 дана (361 у преступним годинама) остаје у години после овог дана.
Догађаји[уреди]
| јануар | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | |
| 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 |
| 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 |
| 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 |
| 28 | 29 | 30 | 31 | |||
- 1834 — У Крагујевцу изашле „Новине сербске“, први српски информативан лист штампан у земљи, службено гласило кнежевине Србије. Први уредник био Димитрије Давидовић, оснивач „Новина сербских“ у Бечу.
- 1895 — Немачки физичар Вилхелм Конрад Рендген објавио да је пронашао x-зраке, касније по њему назване Рендгенски зраци.
- 1916 — Пред Медовским заливом у Албанији потонуо италијански брод „Бриндизи“ с јужнословенским исељеницима, добровољцима из Канаде и САД који су кренули да помогну Србији и Црној Гори у Првом светском рату. Погинуло 390 људи, 102 спасена.
- 1919 —
- основана Немачка радничка партија, касније названа Национал-социјалистичка.
- У Берлину почео устанак предвођен комунистичком организацијом „Спартакистичка лига“ са Розом Луксембург и Карлом Либкнехтом на челу.
- 1925 — Гувернер америчке савезне државе Вајоминг постала Нели Тејлор Рос, прва жена-гувернер у историји САД.
- 1933 — Почела изградња моста Голден гејт у Сан Франциску.
- 1935 — Основан "Ошишани јеж" хумористичко-сатиричне, недељне новине.
- 1942 — На основу споразума с нацистичком Немачком, Први корпус бугарске фашистичке војске почео, у Другом светском рату, окупацију југоистока Србије.
- 1949 — На састанку у Москви владе СССР, Бугарске, Чехословачке, Мађарске, Пољске и Румуније донеле одлуку о стварању Савета за узајамну економску помоћ ради организације и усклађивања дугорочног развоја земаља-чланица. Исте године СЕВ-у приступила Албанија, а 1950. Источна Немачка. Савет расформиран 1991.
- 1964 — Током посете Светој земљи папа Павле VI састао се у Јерусалиму с патријархом Атинагором I. То је био први сусрет поглавара две цркве од 15. века и прва посета римокатоличког поглавара Светој земљи.
- 1969 — СССР лансирао васионски брод „Венеру 5“ у правцу Венере, а пет дана потом и „Венеру 6“, који су до те планете стигли 16, односно 17. маја.
- 1976 — У Камбоџи у време режима Црвених Кмера проглашен нови Устав којим је назив земље промењен у Демократска Кампућија.
- 1980 — САД уводи санкције према СССР због инвазије Авганистана.
- 1991 — Грузијске трупе су напале Цхинвали, чиме је почео Јужноосетијски рат из 1991-1992.
- 1993 — Танкер „Браер“ испустио 85.000 тона сирове нафте поред обала Велике Британије.
- 1996 — У Гази убијен палестински терориста Јахја Ајаш Инжењер, осумњичен за организацију низа самоубилачких терористичких напада у Израелу у којима је погинуло на десетине јеврејских цивила. Погинуо пошто је у његовим рукама експлодирао мобилни телефон.
- 1997 — Русија је повукла последње јединице Министарства одбране из Чеченије, привремено окончавши војну кампању против чеченских сепаратиста у тој републици.
- 1999 — САД продужиле економске санкције против Југославије, уведене у јуну 1998. због ескалације косовске кризе.
- 1999 — Београдски Фонд за хуманитарно право објавио податке према којима је 2.000 људи насилно изгубило живот током 1998. на Косову.
- 2001 — Неурохирург из Њујорка, оптужен да је у два случаја извршио операције мозга са погрешне стране, ослобођен оптужби и враћена му дозвола за рад.
- 2003 — У истовременим самоубилачким нападима два Палестинца у Тел Авиву погинуле 22 особе, а више од 100 повређено.
- 2003 — Тим који је предводио Мајкл И. Браун је открио Ериду, највећу познату патуљасту планету у Сунчевом систему, користећи фотографије снимљене 2003. у опсерваторији Паломар.
Рођења[уреди]
- 1592 — Шах Џахан, могулски цар († 1666)
- 1863 — Константин Станиславски, руски позоришни глумац, театролог и редитељ (у 1938)
- 1876 — Конрад Аденауер, немачки политичар († 1967)
- 1881 — Николај Велимировић, српски православни теолог и беседник († 1956)
- 1928 — Зулфикар Али Буто, председник Пакистана († 1979)
- 1931 — Роберт Дувал, амерички глумац и режисер.
- 1932 — Умберто Еко, италијански писац († 1932)
- 1933 — Радмила Бакочевић, оперска певачица, професор Факултета музичке уметности у Београду
- 1938 — Хуан Карлос I, шпански краљ
- 1942 — Звонко Богдан, певач народних песама из Војводине
- 1946 — Дајана Китон (Хол) америчка филмска глумица
- 1964 — Јовица Бегић Омољски, савремени српски писац
- 1969 — Ристо Видаковић, српски фудбалер.
- 1972 — Дмитри Торгованов, руски рукометни репрезентативац и тренер.
- 1981 — Никола Трајковић, српски фудбалер.
- 1982 — Јаница Костелић, хрватска скијашица.
- 1988 — Никола Калинић, хрватски фудбалер.
Смрти[уреди]
- 1066 — Едвард Исповедник, англосаксонски краљ (* 1004)
- 1589 — Катарина Медичи, француска краљица (* 1519)
- 1731 — Марчело Бачарели, италијански барокни сликар. (* 1818)
- 1970 — Макс Борн, немачки физичар. (*1882)
- 1973 — Александар Арну, француски писац (*1884)
- 1981 — Харолд Клејтон Јури, амерички хемичар, Нобелова награда за хемију 1934, (*1893)
- 1985 — Фрањо Пунчец, југословенски и хрватски тенисер. (*1913)
- 1988 — Пит Маравић, амерички кошаркаш српског порекла. († 1947)
- 1991 — Васко Попа, српски писац (* 1922)
- 1991 — Југ Гризељ, новинар и сценариста, председник Удружења новинара Србије (* 1926)
- 2003 — Масимо Ђироти, италијански филмски уметник (* 1918)
- 2004 — Рефик Мемишевић, рвач, светски и олимпијски шампион (* 1956)
- 2009 — Иван Губијан, југословенски атлетичар (* 1923)
- 2014 — Еузебио, бивши португалски фудбалер. (* 1942)
- 2019 — Драгослав Шекуларац, бивши српски фудбалер. (* 1937)
Празници и дани сећања[уреди]
Види још[уреди]
Референце[уреди]
- ^ „Житија светих“, 23. децембар, Јустин Поповић Архивирано на сајту Wayback Machine (новембар 28, 2011) (на језику: енглески) (на језику: српски)
