5. јануар
5. јануар је пети дан у години у Грегоријанском календару. 360 дана (361 у преступним годинама) остаје у години после овог дана.
Догађаји[уреди | уреди извор]
| јануар | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | |
| 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 |
| 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 |
| 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 |
| 28 | 29 | 30 | 31 | |||
- 1477 — Битка код Нанси-а : Карло Смели је поражен и убијен у сукобу са Ренеом II, војводом од Лорене; Бордо је касније постао део Француске.
- 1675 — Битка код Колмара: Француска војска поразила је војске Аустрије и Бранденбурга .
- 1757 — Луј XV краљ преживео је покушај атентата од стране ментално поремећеног Робер Дамијен Франсоа, који је рашчеречен и спаљен у Паризу 28. марта 1757., по наредби парламента, иако краљ није био склон овој бруталној казни. Постао је последња особа у Француској погубљена вучење коњем и черечењем, традиционалном и окрутном казном примењиваном за регицид.
- 1781 — Амерички револуционарни рат: Британске морнаричке снаге предвођене Бенедиктом Арнолдом спалиле су Ричмонд у држави Вирџинија.
- 1834 — У Крагујевцу изашле „Новине сербске“, први српски информативан лист штампан у земљи, службено гласило кнежевине Србије. Први уредник био Димитрије Давидовић, оснивач „Новина сербских“ у Бечу.
- 1869 — Аргентинске, бразилске и уругвајске снаге заузеле главни град Парагваја Асунсион у рату такозване „трочлане алијансе“.
- 1895 —
- Немачки физичар Вилхелм Конрад Рендген објавио да је пронашао x-зраке, касније по њему назване Рендгенски зраци.
- Афера Драјфус: Француски официр војске Алфред Драјфус без доказа о кривици лишен је чина и осуђен на доживотни затвор на Ђавољем острву, али је после великог негодовања јавности и ангажованог иступа писца Емила Золе откривен прави кривац, а Драјфус рехабилитован.
- 1909 — Независност: Колумбија је признала независност Панаме.
- 1913 — Prvi balkanski rat: tokom bitke kod Lemnosa grčki admiral Pavlos Kountouriotis prisilio osmanlijsku flotu na povlačenje u njenu bazu u Dardanelima, odakle više nije izašla do kraja rata.
- 1916 —
- Први светски рат: Пред Медовским заливом у Албанији потонуо италијански брод „Бриндизи“ с јужнословенским исељеницима, добровољцима из Канаде и САД који су кренули да помогну Србији и Црној Гори у Првом светском рату.Добровољци су махом били Срби, Црногорци, Херцеговци, Личани и известан број Словенаца. Од експлозије је погинуло или се утопило 390 добровољаца, а 102 су спасена.
- Први светски рат: Аустроугарски генералштаб у Првом светском рату наредио офанзиву на Црну Гору. Упркос одлучном отпору 60.000 слабо опремљених бораца, аустроугарске трупе су после једне седмице заузеле Цетиње и до 1918. држале Црну Гору под окупацијом.
- 1919 —
- Политичка партија: Основана Немачка радничка партија, касније названа Национал-социјалистичка.
- У Берлину почео устанак предвођен комунистичком организацијом „Спартакистичка лига“ са Розом Луксембург и Карлом Либкнехтом на челу.
- 1925 — Гувернер америчке савезне државе Вајоминг постала Нели Тејлор Рос, прва жена-гувернер у историји САД.
- 1933 — Почела изградња моста Голден гејт у Сан Франциску.
- 1935 — Основан "Ошишани јеж" хумористичко-сатиричне, недељне новине.
- 1942 — Други светски рат: На основу споразума с нацистичком Немачком, Први корпус бугарске фашистичке војске започео окупацију југоистока Србије. Око 25.000 бугарских војника заменило је Немце у том делу Србије, а из Нишке Бање је терором над српским цивилима руководио штаб Корпуса.
- 1949 — На састанку у Москви владе СССР, Бугарске, Чехословачке, Мађарске, Пољске и Румуније донеле одлуку о стварању Савета за узајамну економску помоћ ради организације и усклађивања дугорочног развоја земаља-чланица. Исте године СЕВ-у приступила Албанија, а 1950. Источна Немачка. Савет расформиран 1991.
- 1961 — Војна влада Перуа ухапсила стотине људи под оптужбом да су комунисти.
- 1964 — Током посете Светој земљи папа Павле VI састао се у Јерусалиму с патријархом Атинагором I. То је био први сусрет поглавара две цркве од 15. века и прва посета римокатоличког поглавара Светој земљи.
- 1969 — Вештачки сателити: СССР лансирао васионски брод „Венеру 5“ у правцу Венере, а пет дана потом и „Венеру 6“, који су до те планете стигли 16, односно 17. маја.
- 1976 — У Камбоџи у време режима Црвених Кмера проглашен нови Устав којим је назив земље промењен у Демократска Кампућија.
- 1980 — Ембарго: САД уводи санкције према СССР због инвазије Авганистана.
- 1991 — Рат у Јужној Осетији (1991—1992): Грузијске трупе су напале Цхинвали, што је означило почетак рата у Јужној Осетији.
- 1993 — Танкер „Браер“ испустио 85.000 тона сирове нафте поред обала Велике Британије.
- 1996 — Тероризам: У Гази убијен палестински терориста Јахја Ајаш Инжењер, осумњичен за организацију низа самоубилачких терористичких напада у Израелу у којима је погинуло на десетине јеврејских цивила. Погинуо пошто је у његовим рукама експлодирао мобилни телефон.
- 1997 — Први чеченски рат: Русија је повукла последње јединице Министарства одбране из Чеченије, привремено окончавши војну кампању против чеченских сепаратиста у тој републици.
- 1999 —
- Санкције СР Југославији: САД продужиле економске санкције против Југославије, уведене у јуну 1998. због ескалације косовске кризе.
- Београдски Фонд за хуманитарно право објавио податке према којима је 2.000 људи насилно изгубило живот током 1998. на Косову.
- 2001 —
- Хирургија: Неурохирург из Њујорка, оптужен да је у два случаја извршио операције мозга са погрешне стране, ослобођен оптужби и враћена му дозвола за рад.
- Рат на Косову и Метохији: УН саопштиле да су „пронађени докази о радиоактивности на осам од 11 тестираних подручја на Косову“. То се појавило за време и после бомбардовања НАТО снага на Југославију, када је један већи део цивила оболео од карцинома, а такође и Италијански војници из састава КФОР-а су оболели. Тако да је то и довело до истраг УН-а о коришћењу уранијума на територији Косова.
- 2003 —
- Тероризам: У истовременим самоубилачким нападима два Палестинца у Тел Авиву погинуле 22 особе, а више од 100 повређено.
- Астрономија: Тим који је предводио Мајкл И. Браун је открио Ериду, највећу познату патуљасту планету у Сунчевом систему, користећи фотографије снимљене 2003. у опсерваторији Паломар.
- 2006 — Тероризам: Побуњеници у Ираку убили 130 лица.
Рођења[уреди | уреди извор]
- 1592 — Шах Џахан, могулски цар. (прем. 1666)[1]
- 1876 — Конрад Аденауер, немачки политичар, 1. канцелар Немачке (1949—1963). (прем. 1967)[2][3]
- 1917 — Џејн Вајман, америчка глумица, певачица и плесачица. (прем. 2007)[4]
- 1931 — Роберт Дувал, амерички глумац, редитељ, сценариста и продуцент.[5]
- 1932 — Умберто Еко, италијански писац, филозоф, семиолог, теоретичар књижевности, есејист и историчар средњег века. (прем. 2016)[6]
- 1933 — Радмила Бакочевић, српска оперска певачица.
- 1938 — Хуан Карлос I од Шпаније, шпански краљ (1975—2014).
- 1940 — Војислав Мелић, српски фудбалер и фудбалски тренер. (прем. 2006)
- 1942 — Звонко Богдан, српски певач.
- 1942 — Озрен Боначић, хрватски ватерполиста и ватерполо тренер.
- 1946 — Дајана Китон, америчка глумица, редитељка, продуценткиња, списатељица и фотографкиња.[7]
- 1952 — Ули Хенес, немачки фудбалер.[8]
- 1953 — Памела Сју Мартин, америчка глумица.[9]
- 1954 — Алекс Инглиш, амерички кошаркаш.[10]
- 1955 — Вељко Миланковић, командант Ударног Батаљона 1 Крајишког Корпуса Војске Републике Српске, Вукови са Вучијака (прем. 1993)
- 1956 — Тадија Качар, босанскохерцеговачко-српски боксер.
- 1957 — Никица Клинчарски, македонски фудбалер и фудбалски тренер.
- 1965 — Вини Џоунс, енглеско-велшки глумац и фудбалер.[11]
- 1969 — Ристо Видаковић, српски фудбалер и фудбалски тренер.
- 1969 — Мерилин Менсон, амерички музичар, музички продуцент, глумац, визуелни уметник, писац и музички новинар.[12]
- 1972 — Сакис Рувас, грчки певач, глумац, ТВ водитељ и скакач мотком.[13]
- 1974 — Ђорђе Светличић, српски фудбалер.
- 1975 — Бредли Купер, амерички глумац и продуцент.[14]
- 1976 — Иван Томић, српски фудбалер и фудбалски тренер.
- 1978 — Џанјуари Џоунс, америчка глумица и модел.[15]
- 1981 — Дедмаус, канадски музичар, ди-џеј и продуцент електронске музике.[16]
- 1981 — Никола Трајковић, српски фудбалер.
- 1982 — Јаница Костелић, хрватска алпска скијашица.[17]
- 1985 — Саша Стаменковић, српски фудбалски голман.
- 1988 — Никола Калинић, хрватски фудбалер.
- 1988 — Мирослав Радуљица, српски кошаркаш.
- 1993 — Мајкл Оџо, нигеријско-амерички кошаркаш. (прем. 2020)
- 1995 — Ерик Мика, амерички кошаркаш.
- 1996 — Илија Ђоковић, српски кошаркаш.
- 1998 — Ајзак Хамфриз, аустралијски кошаркаш.
Смрти[уреди | уреди извор]
- 1066 — Едвард Исповедник, англосаксонски краљ (рођ. 1004)[18]
- 1589 — Катарина Медичи, француска краљица (рођ. 1519)[19]
- 1731 — Марчело Бачарели, италијански барокни сликар. (рођ. 1818)
- 1970 — Макс Борн, немачки физичар. (рођ. 1882)[20]
- 1973 — Александар Арну, француски писац (рођ. 1884)
- 1981 — Харолд Клејтон Јури, амерички хемичар, Нобелова награда за хемију 1934, (рођ. 1893)[21]
- 1985 — Фрањо Пунчец, југословенски и хрватски тенисер. (рођ. 1913)
- 1988 — Пит Маравић, амерички кошаркаш српског порекла. (прем. 1947)
- 1991 — Васко Попа, српски писац (рођ. 1922)[22]
- 1991 — Југ Гризељ, новинар и сценариста, председник Удружења новинара Србије (рођ. 1926)
- 2003 — Масимо Ђироти, италијански филмски уметник (рођ. 1918)
- 2004 — Рефик Мемишевић, рвач, светски и олимпијски шампион (рођ. 1956)
- 2009 — Иван Губијан, југословенски атлетичар (рођ. 1923)
- 2014 — Еузебио, бивши португалски фудбалер. (рођ. 1942)[23]
- 2019 — Драгослав Шекуларац, бивши српски фудбалер. (рођ. 1937)[24]
Празници и дани сећања[уреди | уреди извор]
Види још[уреди извор]
Референце[уреди извор]
- ^ „Shah Jahān”. Encyclopaedia Britannica. Архивирано из оригинала на датум 14. 8. 2019. Приступљено 16. 9. 2019.
- ^ Whitney, Craig R. (5. 1. 1976). „Neighbors Honor Adenauer's Birth”. The New York Times. Приступљено 27. 7. 2020.
- ^ Bernhard Vogel; Rudolf Dolzer; Matthias Herdegen (2005). After the Iraq War: The Future of the UN and International Law. Berghahn Books. стр. 12. ISBN 978-81-87358-21-3.
- ^ Thomson, David (11. 9. 2007). „Jane Wyman obituary”. the Guardian. Приступљено 3. 10. 2019.
- ^ William DeRoy Chase; Helen M. Chase (1994). Chase's Annual Events. Contemporary Books. стр. 58. ISBN 9780809237326.
- ^ Thomson, Ian (20. 2. 2016). „Umberto Eco obituary”. the Guardian. Приступљено 1. 3. 2017.
- ^ Deborah C. Mitchell (26. 7. 2001). Diane Keaton: Artist and Icon. McFarland. стр. 7. ISBN 978-0-7864-1082-8.
- ^ Scala. Frankfurter Societäts-Druckerei. 1991. стр. 33.
- ^ Contemporary Books; Agnes Chase (октобар 1999). Chase's: 2000 calendar of events. Contemporary Publishing Group, Incorporated. ISBN 978-0-8092-2776-1.
- ^ Chase's ... Calendar of Events. Contemporary Books. 1995. стр. 57. ISBN 978-0-8092-3634-3.
- ^ Vinnie Jones (17. 7. 2014). It's Been Emotional. Simon and Schuster. стр. 9. ISBN 978-1-4711-2759-5.
- ^ Iwasaki, Scott (13. 1. 1997). „Pretentious Manson Pays the Devil His Due”. Deseret News. Архивирано из оригинала на датум 6. 2. 2019. Приступљено 25. 1. 2018.
- ^ Kefallinou, Eleni (5. 1. 2014). „Βιογραφία | Σάκης Ρουβάς”. Tralala. Приступљено 18. 3. 2014.
- ^ Nikki Stafford; Robyn Burnett (2004). Uncovering Alias: An Unofficial Guide. ECW Press. стр. 237. ISBN 978-1-55022-653-9.
- ^ Editors of Chase's Calendar of Events (12. 10. 2012). Chase's Calendar of Events 2013. McGraw Hill Professional. стр. 74. ISBN 978-0-07-181333-4.
- ^ Stanley, Laura (9. 7. 2015). „Deadmau5”. The Canadian Encyclopedia. Архивирано из оригинала на датум 3. 1. 2019. Приступљено 2. 1. 2019.
- ^ „About Me”. Janica Kostelić official website. Архивирано из оригинала на датум 25. 1. 2017. Приступљено 23. 9. 2019.
- ^ Barlow, Frank (2004). „Edward (St Edward; known as Edward the Confessor)”. Oxford Dictionary of National Biography.
- ^ Guizot (M., François) (1889). The History of France from the Earliest Times to the Outbreak of the Revolution. S. Low, Marston, Searle & Rivington. стр. 313.
- ^ National Academy of Sciences (U.S.) (1969). Annual Report - National Academy of Sciences. National Academies. стр. 136. NAP:11280.
- ^ Siegfried Böhme; Walter Fricke; Inge Heinrich; Wilfried Hofmann; Dietlinde Krahn; Dorothea Rosa; Lutz D. Schmadel; Gert Zech (11. 11. 2013). Literature 1981. Springer Science & Business Media. стр. 61. ISBN 978-3-662-12328-7.
- ^ Frank Northen Magill (1997). Cyclopedia of world authors, volume 4. Salem Press. стр. 1623. ISBN 978-0-89356-448-3.
- ^ „Eusébio, Portugal's footballing hero, dies at 71”. Guardian. 5. 1. 2014. Архивирано из оригинала на датум 5. 1. 2014. Приступљено 8. 1. 2014.
- ^ „Dragoslav Šekularac obituary”. Архивирано из оригинала на датум 2019-05-18. Приступљено 2019-05-18.
- ^ „Житија светих“, 23. децембар, Јустин Поповић Архивирано на сајту Wayback Machine (28. новембар 2011) (језик: српски)