Бојан Ђокић — разлика између измена
м Bot: Pretvaranje običnih izvora koristeći ref imena da bi se izbjegli duplikati (pogledaj također FAQ) |
м Vcesnak је преместио страницу Bojan Djokic, istoricar на Бојан Ђокић (историчар) |
(нема разлике)
|
Верзија на датум 3. април 2018. у 16:49
Управо овако су изгледали први чланци неких сада искусних википедијанаца. Почетник треба самостално или уз помоћ других корисника да, након што се упозна са основама уређивања, чланак среди како би се уклопио у стотине хиљада постојећих чланака. Можете да затражите помоћ на Тргу или се обратите за помоћ неком од чланова Википројекта почетнички чланци. Ако имате питања, недоумице и предлоге, користите страницу за разговор. Чланак је означен овим шаблоном 31. 03. 2018. Ако не буде исправљен након седам дана, биће премештен у простор нацрта, на корисничку подстраницу или избрисан. |
Бојан Ђокић је рођен 12. маја 1983. године у Приштини. У Београду је завршио XI гимназију и студије историје на Филозофском факултету. Студент је треће године докторских студија историје на Филозофском факултету Универзитета у Новом Саду. У периоду од 2007. до 2013. године радио је у више београдских основних школа и гимназија као наставник/професор историје на замени. Од 1. новембра 2013. године до 1. новембра 2017. године радио је у Музеју жртава геноцида у Београду као стручни сарадник. Био је ангажован на пројектима „Злочини на Косову и Метохији у ХХ и ХХI веку“, „Злочини на простору бивше Југославије у XX и XXI веку“ и „Жртве рата 1941 – 1945.“. Истраживао је у Архиву Србије, Архиву Југославије, Историјском архиву Београда, Дипломатском архиву Министарства иностраних послова Србије, Архиву Музеја жртава геноцида, итд. Објавио је 31 рад у научним часописима и зборницима радова у земљи и иностранству. Учествовао је на 17 научних конференција у земљи и иностранству. Аутор је једне изложбе са рецензијом. Област интересовања: живот и дело Митре Митровић, модернизацијски процеси у послератној Југославији, Холокауст, геноцид и злочини на просторима бивше Југославије, право и криминологија, страдање српског и другог мањинског становништва на Косову и Метохији 1941 – 2004. године, људска права, јавност, међуетнички односи на Косову и Метохији, уништавање духовно-културне баштине на Косову и Метохији, култура сећања и меморијализација, методика наставе. Како му је у средишту интересовања мањинско становништво, његов рад фокусиран је на унапређењу жртава и развоју неконфликтног и свеобухватног приступа бављењу последицама Другог светског рата и ратова током 90-их година ХХ века на простору бивше Југославије као и изградњи бесконфликтног друштва у Републици Србији и региону. Сарађује са бројним удружењима који у средишту интересовања имају жртве и њихова права: Удружење логораша и потомака логора Независне државе Хрватске „Јасеновац“, Удружење „Маутхаузен“, Удружење породица киднапованих и убијених на Косову и Метохији, итд. У последње три године редовно је присуствовао поменима и парастосима који се одржавају за жртве Другог светског рата и ратова током 90-их година ХХ века: Јасеновац, Доња Градина, Сисак, гробље Мирогој, Јастребарско, Крагујевац, Старо сајмиште, Јајинци, итд. Учесник је бројних трибина, јавних часова и промоција књига о жртвама Другог светског рата и ратова током деведесетих година ХХ века на просторима бивше Југославије, а у јавности је присутан и објављивањем текстова у новинама и интернет порталима. Говори енглески, служи се руским.
Награда Виктимолошког друштва Србије за 2017. годину:
За посебно квалитетан научно-истраживачки рад из области виктимологије, добитник је награде Виктимолошког друштва Србије за 2017. годину.[1]