1300 каплара — разлика између измена
Kada se Banjaluci piše odvojeno, piše se u Banjoj Luci, ne Banja Luci. |
Нема описа измене |
||
| Ред 9: | Ред 9: | ||
Хиљаду триста каплара представља симбол жртвовања за слободу сопствене земље и народа јер су их чинили, махом, голобради младићи који су свесно кренули у борбу. |
Хиљаду триста каплара представља симбол жртвовања за слободу сопствене земље и народа јер су их чинили, махом, голобради младићи који су свесно кренули у борбу. |
||
Једна од централних [[београд]]ских улица носи назив ''Улица 1300 каплара'', у доста шумадијских градова постоје улице са тим називом, а и у [[Бања Лука|Бањој Луци]] једна од улица носи ово име. |
Једна од централних [[београд]]ских улица носи назив као и у Новом Саду ''Улица 1300 каплара'', у доста шумадијских градова постоје улице са тим називом, а и у [[Бања Лука|Бањој Луци]] једна од улица носи ово име. |
||
Постојало је [[Удружење 1300 каплара]] које је 1980. године спало на 9 последњих преживелих чланова, па је морало бити угашено. Последњи председник је био [[Тадија Пејовић]] (1892-1982).<ref>[http://www.rastko.rs/rastko/delo/10296#_Toc197175289 Раде Дацић: Кидани таленат - Тадија Ж. Пејовић]</ref> |
Постојало је [[Удружење 1300 каплара]] које је 1980. године спало на 9 последњих преживелих чланова, па је морало бити угашено. Последњи председник је био [[Тадија Пејовић]] (1892-1982).<ref>[http://www.rastko.rs/rastko/delo/10296#_Toc197175289 Раде Дацић: Кидани таленат - Тадија Ж. Пејовић]</ref> |
||
Верзија на датум 20. јун 2018. у 22:10
Хиљаду триста каплара је назив за још недошколоване официре који су послати као појачање Првој армији у Колубарској бици.
Састав ове јединице чинио је будућу интелектуалну елиту Србије. Почетком рата велики број младића, како из Србије тако и из Аустроугарске, напустио је школовање и ставио се на располагање врховној команди. Они су упућени у војну школу у Скопљу. Иако њихова обука није била готова развој догађаја приморао је врховну команду да их пошаље у борбу. Српска војска је била у повлачењу, деморалисана, са мањком муниције, Београд је био у непријатељским рукама, тако да се свет већ помирио са потпуним сломом Србије. За одсудну борбу биле су неопходне све расположиве снаге, због чега су младићима у Скопљу пре времена подељени чинови каплара (отуда и назив) и они су одмах наредног јутра упућени ка Колубари и Сувобору. Српска војска је тада извојевала једну од најсјајнијих победа у Првом светском рату, предвођена Живојином Мишићем.
Током 1916. и 1917. већа група од око 500 припадника је провела у Жозијеу (франц. Jausiers) у Француској на обуци одакле се потом вратила на фронт.[1]
Хиљаду триста каплара представља симбол жртвовања за слободу сопствене земље и народа јер су их чинили, махом, голобради младићи који су свесно кренули у борбу.
Једна од централних београдских улица носи назив као и у Новом Саду Улица 1300 каплара, у доста шумадијских градова постоје улице са тим називом, а и у Бањој Луци једна од улица носи ово име.
Постојало је Удружење 1300 каплара које је 1980. године спало на 9 последњих преживелих чланова, па је морало бити угашено. Последњи председник је био Тадија Пејовић (1892-1982).[2]