Пређи на садржај

1300 каплара

С Википедије, слободне енциклопедије
1300 каплара
ђачки батаљон
Споменик на Рајац, део Сувобора.
ПостојањеСептембар 1914–1918
ЗемљаКраљевина Србија Краљевина Србија
ПрипадностСрпска војска
Јачина1300
Ангажовање
Команданти
Значајни
команданти		Александар I Карађорђевић
Живојин Мишић

Студентски батаљон, познат као 1300 каплара, била је добровољачка јединица Краљевске српске војске састављена од недошколованих официра који су послати као појачање Првој српској армији у Првом светском рату. Посебно су учествовали у Колубарској бици.

Позадина

[уреди | уреди извор]

Српска победа у бици на Церу донела је губитак официра и подофицира, а командни кадар је већ био ослабљен услед Балканских ратова.[1] Да би се попунили официрски чинови, Српска врховна команда је одлучила да сви студенти који испуњавају услове за војну службу буду позвани на војну обуку у Скопље.[1] Ови студенти су били средњошколци или бивши студенти гимназија, као и европских универзитета.[1] Неки од њих су се већ придружили као добровољци на фронту, али су такође позвани на обуку у Скопље.[1] Требало је да подрже јединице на фронту које су имале велике губитке и изгубиле веру у победу.[1] Српска војска је била у повлачењу, деморалисана, са мањком муниције, Београд је био у непријатељским рукама, тако да се народ већ помирио са потпуним сломом Србије.

Дана 14. септембра 1914. године, младићи неколико генерација до године рођења 1893. почели су лекарски преглед, а затим су организовани у „Ђачку чету“.[2] Број је порастао у наредним данима на око 1.300, а основан је и „Студентски батаљон“, са у почетку пет чета од по више од 200 људи, а касније шестом са европским студентима.[3] Положили су заклетву пред генералом Дамјаном Поповићем, потпуковником Душаном Глишићем, митрополитом Вићентијем Крџићем и другим официрима на пољу са артиљеријском касарном.[2] Играли су коло, а Поповић је био одушевљен, тврдећи да је скоро трећина студената већ стекла искуство борбе у Балканским ратовима.[4] Већина студената је дошла са Универзитета у Београду, а било је и 300 недавно дипломираних наставника.[5] Пешадијски потпуковник Глишић је био задужен да брзо обучи студенте и пошаље их на фронт.[4] За одсудну борбу биле су неопходне све расположиве снаге, због чега су младићима у Скопљу пре времена подељени чинови каплара (отуда и назив) и они су одмах наредног јутра упућени ка Колубари и Сувобору. Српска војска је тада извојевала једну од најсјајнијих победа у Првом светском рату, предвођена Живојином Мишићем.

Батаљон је био организован у шест чета:[6]

  1. звана Племићи, састављена углавном од студената из Ваљева и Ужица
  2. звана Букварци, састављена од студената пољопривреде из Ниша, Топлице и Врања
  3. звана Рмпалије, састављена углавном од студената из Шумадије
  4. звана Рузмарини, састављена од студената Универзитета у Београду
  5. звана Ћевабџије, састављена од студената из новостечених покрајина Србије и Црне Горе и Аустроугарске
  6. звана Калаштуре, састављена од студената из Европе

Српска Врховна команда је 15. новембра 1914. године доделила чин каплара/поднаредника, најнижи подофицирски чин, свим припадницима батаљона.[7] У јануару 1915. године чинови су уздигнути на ђак-наредника, а 25. октобра 1915. године на чин резервног потпоручника.[7]

Студентски батаљон је бранио Србију крајем 1915. године, повлачио се преко Албаније, гинуо на Виду и на Солунском фронту.[7] Неки чланови су пензионисани након рата у чину резервног пешадијског поручника.[7]

Јевреји у батаљону

[уреди | уреди извор]
Јевреји, припадници батаљона „1300 каплара”

Међу 1300 каплара је било и 34 Јевреја:[8]

  1. Јаков Мацлијах
  2. Јосиф Голднер
  3. Мика Хаим Самуиловић
  4. Натан Барух
  5. Нисим А. Арон
  6. Петар Бадер
  7. Фридрих Рот
  8. Александар Гајгер
  9. Арон Б. Арон
  10. Вукашин Захар
  11. Давид Тајтацак
  12. Драгутин Шмит
  13. Живко Машлијах
  14. Јаков Леоновић
  15. Јеврем Гаон
  16. Јеша Алкалај
  17. Јосиф Херман
  18. Лазар Пијаде
  19. Леон Хаим
  20. Леон Леоновић
  21. Марсел Давидовић
  22. Манфред Озеровић
  23. Михајло Шток
  24. Мориц А. Демајо
  25. Мориц Х. Демајо
  26. Моша Мошић
  27. Моша Нахман
  28. Павле Вајс
  29. Самуило Леви
  30. Соломон Меворах
  31. Станислав Винавер
  32. Стеван Коен
  33. Тодор Хоровић
  34. Леон Лебл

Од њих, животе су дали Јаков Мацлијах[9] и Леон Лебл, погинуо у Степојевачким шанчевима на Космају 29. новембра 1914. године.[10]

Ако се зна, према пописима, да је 1914. године у Србији од око 4 милиона становника, било нешто преко 5.000 Јевреја, што је око 0,15 посто укупног броја становника Србије, а да је у батаљону „1.300 каплара” било 2,5 посто Јевреја, то указује да је Јевреја у српској војсци у отаџбинском рату било петнаест (15) пута више од њиховог укупног броја у уделу становништва у Србији.[11]

Битка

[уреди | уреди извор]

Током 1916. и 1917. већа група од око 500 припадника је провела у Жозијеу (фр. Jausiers) у Француској на обуци и школовању одакле се потом вратила на фронт.[12]

Наслеђе

[уреди | уреди извор]
Разгледница Скопља 1940. Споменик ученицима-војницима

Хиљаду триста каплара представља симбол жртвовања за слободу сопствене земље и народа јер су их чинили, махом, голобради младићи који су свесно кренули у борбу.[13]

Једна од централних београдских улица као и у Новом Саду носи назив Улица 1300 каплара, у доста шумадијских градова постоје улице са тим називом, а и у Бањој Луци једна од улица носи ово име.

Постојало је Удружење 1300 каплара које је 1980. године спало на 9 последњих преживелих чланова, па је морало бити угашено. Последњи председник је био Тадија Пејовић (1892−1982).[14]

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в г д Lukić & Kojić 2014, стр. 47.
  2. ^ а б Lukić & Kojić 2014, стр. 48.
  3. ^ Lukić & Kojić 2014, стр. 48–49.
  4. ^ а б Lukić & Kojić 2014, стр. 49.
  5. ^ Lukić & Kojić 2014, стр. 50.
  6. ^ Lukić & Kojić 2014, стр. 51–53.
  7. ^ а б в г Lukić & Kojić 2014, стр. 53.
  8. ^ Салом 2021, стр. 35.
  9. ^ Салом 2021, стр. 31.
  10. ^ Салом 2021, стр. 33.
  11. ^ „Serbia Virtual Jewish History Tour”. www.jewishvirtuallibrary.org. Приступљено 2021-03-15. 
  12. ^ Како су Срби певали „Марсељезу” („Политика”, 19. септембар 2016)
  13. ^ Учешће 1300 ђака каплара у Колубарској бици / Александар Лукић, Мирослава Којић. - Љиг : Градска библиотека, 2014 (Ваљево : Топаловић). - 143 стр. : илустр. ; 24 cm
  14. ^ Раде Дацић: Кидани таленат - Тадија Ж. Пејовић

Литература

[уреди | уреди извор]

Lukić, Aleksandar; Kojić, Miroslava (2014). УЧЕШЋЕ 1300 ЂАКА КАПЛАРА У КОЛУБАРСКОЈ БИЦИ. monografija. Ljig: Gradska biblioteka Ljig. 

Pećinar, Miladin (1969). Скопски ђачки батаљон 1914: батаљон 1300 каплара. Udruženje 1300 kaplara. 

Životić, Aleksandar (2017). . „РАСПОРЕД И ЈАЧИНА СРПСКЕ ВОЈСКЕ У ПОЗАДИНИ СЕПТЕМБРА 1915”. Vojnoistorijski glasnik. 2: 103—130. 

Hournac, Roger (2021). . „SRPSKI UNIVERZITETSKI BATALJON U ŽOZIJEU (JAUSIERS) 1916–1917. GODINE: U znak sećanja na Miru Pavlović-Urnak”. Hereticus. 1—2: 271—285. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето са „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=1300_каплара&oldid=30835139”