Црква Светог Илије у Вранићу — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
Ред 38: Ред 38:
Храм је живописан 1974. године за време [[протојереј]]а [[Радивоје Митровић (протојереј)|Радивоја Митровића]].<ref>{{cite book|last1=Недељковић Милена|title = Крст у времену|location=Барајево|year=2015|isbn=978-86-80466-00-2|pages=бр.245-247|accessdate = 26. 5. 2018}}</ref>
Храм је живописан 1974. године за време [[протојереј]]а [[Радивоје Митровић (протојереј)|Радивоја Митровића]].<ref>{{cite book|last1=Недељковић Милена|title = Крст у времену|location=Барајево|year=2015|isbn=978-86-80466-00-2|pages=бр.245-247|accessdate = 26. 5. 2018}}</ref>


У црквеној порти се, осим Цркве Св. Илије налазе још и Парохијски дом са [[Спомен-музеј Парохијског дома у Вранићу|спомен музејом]], архивом и црквеном библиотеком, [[Црква брвнара у Вранићу|црква брвнара]] заштићена као споменик културе од великог значаја, стари надгробници, стара [[чатмара]] [[Кућа породице Матић у Вранићу|породице Матић]], једина је до данас идентификована устаничка кућа на београдском подручју и поповска кућа. Цео комплекс црквене порте у Вранићу данас представља немерљиво значајно споменичко наслеђе.
Овде се налази [[Спомен-музеј Парохијског дома у Вранићу]].


=== '' Манифестације у порти цркве '' ===
=== '' Манифестације у порти цркве '' ===

Верзија на датум 22. септембар 2018. у 12:22

Црква Светог Илије у Вранићу
Црква Светог Илије у Вранићу
Опште информације
МестоВранић
ОпштинаГрадска општина Барајево
Држава Србија
Време настанка1888.

Црква Светог Илије у Вранићу изграђена је крајем 19. века. Дело је познатог српског архитекте Светозара Ивачковића.[1] Освећена је 1888. године од архиепископа и митрополита Србије Теодосија Мраовића.

Историја

До 1888. године богослужење се вршило у Цркви брвнари. Последњи свештенику старој цркви био је Милош Јоксић. Његовом заслугом озидан је нови храм у коме је служио до своје смрти 1910. године.[2] Сматра се да је црква Светог Илије у Вранићу ауторско дело Светозара Ивачковића, једног од најутицајнијих и најзначајнијих српских неимара друге половине 19. века.

Изглед цркве

Основа цркве је у облику сажетог крста. Највећи и најупечатљивији украс на цркви представља купола која је споља осмострана а изнутра полукружна. У њој се налази оштећена мала фреска Свете Тројице, рад руског емигранта Андреја Биценка. Испод портика (улазног трема) налази се мозаик са представом Светог Илије. Он је рад Столета Петковића. Иконостас је постављен 1909. године. Оквир иконостаса урађен је према пројекту Момира Коруновића а иконе на њему су рад Војина Штиха, иконописца из Панчева.

Храм је живописан 1974. године за време протојереја Радивоја Митровића.[3]

У црквеној порти се, осим Цркве Св. Илије налазе још и Парохијски дом са спомен музејом, архивом и црквеном библиотеком, црква брвнара заштићена као споменик културе од великог значаја, стари надгробници, стара чатмара породице Матић, једина је до данас идентификована устаничка кућа на београдском подручју и поповска кућа. Цео комплекс црквене порте у Вранићу данас представља немерљиво значајно споменичко наслеђе.

Манифестације у порти цркве

У црквеној порти се 2-ог августа (празник посвећен Светом пророку Илији), одржава традиционална манифестација Сабор Светог Илије, смотра фолклора и изворне песме. Иницијатор и организатор Сабора је Културно уметничко друштво „Вранић” из Вранића под покровитељством Градске општине Барајево.

Галерија

Види још

Референце

  1. ^ Српски биографски речник. 4, И-Ка (PDF). Нови Сад: Матица српска. 2009. ISBN 978-86-7946-037-0. Приступљено 20. 9. 2018. COBISS.SR 240373255
  2. ^ Приредио: Јованчић Негослав (2015). Летописи црквеног и друштвеног живота села Вранића код Београда. Каленић. стр. бр. 149—150. ISBN 978-86-84183-90-5. 
  3. ^ Недељковић Милена (2015). Крст у времену. Барајево. стр. бр.245—247. ISBN 978-86-80466-00-2. 

Спољашње везе