Градска општина Барајево
Општина Барајево | |
|---|---|
| Административни подаци | |
| Држава | |
| Управни округ | Град Београд |
| Град | Београд |
| Седиште | Барајево |
| Становништво | |
| — | |
| Географске карактеристике | |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Површина | 213 km2 |
| Остали подаци | |
| Председник општине | Братољуб Станисављевић () |
| Веб-сајт | barajevo.org.rs |
Општина Барајево је градска општина Града Београда. Заузима површину од 21.312 ha, и у којој према попису из 2011. године живи 27.110 становника. Према подацима са последњег пописа 2022. године у општини је живело 26.431 становника[1]
Историја
[уреди | уреди извор]Многобројни извори на територији данашње општине били су предуслов настањивања на овом подручју. По предању у давна времена би речено: „бара је ово“. Тако је настало и до данас остало име Барајево. Насеље се помиње у доба турске управе под именом Барај, а у време аустријске окупације под данашњим именом. Општина Барајево је приступила заједници београдских општина 1955.
Дан и слава општине је 28. август, Велика Госпојина.
Демографија
[уреди | уреди извор]
![]() |
| |||||||||||||||||||||||||||||||||
Градска општина Барајево је према последњем попису из 2022. године имала 26.431 становника што је за 679 мање (-2,50%) у односу на претходни попис 2011. на коме је било 27.110 становника. Пад броја становника између ова два пописа је забележен у свим насељеним местима осим у Мељаку и Баћевцу у коме је дошло до пораста и у Шиљаковцу у коме није дошло до промене броја становника.[2]
Према попису из 2022. већину становништва су чинили Срби који чине 91,31% укупног становништва. Од етничких мањина је највише било Рома.
Насеља
[уреди | уреди извор]Општина има 13 насеља:
| Насељено место | Број становника[2] | Промена (%) | |
|---|---|---|---|
| Попис 2011. | Попис 2022. | ||
| Арнајево | 753 | 666 | -11,55% |
| Барајево | 9.158 | 8.967 | -2,09% |
| Баћевац | 1.942 | 2.044 | +5,25% |
| Бељина | 775 | 695 | -10,32% |
| Бождаревац | 1.219 | 1.146 | -5,99% |
| Велики Борак | 1.357 | 1.268 | -6,56% |
| Вранић | 4.233 | 4.119 | -2,69% |
| Гунцати | 2.752 | 2.494 | -9,38% |
| Лисовић | 1.054 | 986 | -6,45% |
| Манић | 560 | 481 | -14,11% |
| Мељак | 2.208 | 2.536 | +14,86% |
| Рожанци | 467 | 397 | -14,99% |
| Шиљаковац | 632 | 632 | 0,00% |
| ГО Барајево | 27.110 | 26.431 | -2,50% |
Култура
[уреди | уреди извор]На територији општине Барајево делатност културе обављају више установа.
- Центар за културу
- Библиотека „Јован Дучић”
Библиотека „Јован Дучић”
[уреди | уреди извор]Библиотека „Јован Дучић” налази се у централном делу општине Барајево. У насељу Вранић (Барајево) налази се огранак библиотека „Бранко Ћопић”.
Непокретна културна добра
[уреди | уреди извор]На територији градске општине Барајево заштићено је 10 непокретних културних добара и то 9 као споменик културе и једно као просторна културно-историјска целина. Црква брвнара у Вранићу је једина утврђена као непокретно културно добро од великог значаја.[3]
| Слика | Назив | Место | Врста |
|---|---|---|---|
| Кућа породице Стевановић | Шиљаковац | Споменик културе | |
| Кућа породице Јефтић | Шиљаковац | Споменик културе | |
| Надгробни споменик Милисава Чамџије | Велики Борак | Споменик културе | |
| Основна школа | Вранић | Споменик културе | |
| Стара механа | Барајево | Споменик културе | |
| Стара школа | Бождаревац | Споменик културе | |
| Црква брвнара | Вранић | Споменик културе | |
| Црква Светог арханђела Михаила | Бељина | Споменик културе | |
| Црква Свете Тројице | Баћевац | Споменик културе | |
| Чаршија у Бељини | Бељина | Просторна културно-историјска целина |
Заштићена подручја
[уреди | уреди извор]На територији градске општине Барајево налазе се два заштићена подручја:[4]
- Споменик природе Липовичка шума — Дуги рт налази се у крајњем северном делу општине на граници са градском општином Чукарица, при чему 35,8% припада градској општини Барајево. За заштићено подручје је проглашен 2013. године.[5] Обухвата северни, мањи део Липовичке шуме у сливу изворишних кракова Сремачке реке који је од већег јужног дела одвојен путем који се одваја од Ибарске магистрале ка Сремчици. Заштићено подручје је обрасло младом буковом шумом и мешовитим шумама сладуна и цера.[6]
- Споменик природе Три храста лужњака Баре налази се код Шиљаковца и обухвата површину од 50 ари. За споменик природе је проглашен 2006. године.[4] Од три, данас су преостала два импозантна примерка храста лужњака као остаци некадашњих пространих лужњакових шума.[7]
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б „Коначни резултати пописа становништва, домаћинстава и станова 2022. (књига 1, национална припадност општине и градови)”. popis2022.stat.gov.rs. Приступљено 21. 12. 2022.
- ^ а б в „Упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, 2011. и 2022. године”. popis2022.stat.gov.rs. Приступљено 27. 2. 2026.
- ^ „Информациони систем непокретних културних добара: Претрага НКД”. nasledje.gov.rs. Приступљено 27. 2. 2026.
- ^ а б „Централни регистар заштићених природних добара”. Завод за заштиту природе Србије. 21. 7. 2025. Приступљено 27. 2. 2026.
- ^ „Службени лист града Београда бр. 57/I/13” (PDF). Службени лист града Београда. 29. 11. 2013. стр. 7. Приступљено 27. 2. 2026.
- ^ „План управљања СП „Липовичка шума-Дуги рт“ (2024—2033)” (PDF). Србијашуме. Приступљено 27. 2. 2026.
- ^ „Споменик природе „Три храста лужњака-Баре“” (PDF). Градска општина Барајево. Приступљено 27. 2. 2026.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Званична страна општине Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (25. август 2012)
- Званична страна Београда









