Пређи на садржај

Градска општина Барајево

С Википедије, слободне енциклопедије
Општина Барајево
Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Србија
Управни округГрад Београд
ГрадБеоград
СедиштеБарајево
Становништво
 — Пад 26.431 (2022)
Географске карактеристике
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Површина213 km2
Положај {{{име генитив}}}
Положај {{{име генитив}}}
Остали подаци
Председник општинеБратољуб Станисављевић ()
Веб-сајтbarajevo.org.rs

Општина Барајево је градска општина Града Београда. Заузима површину од 21.312 ha, и у којој према попису из 2011. године живи 27.110 становника. Према подацима са последњег пописа 2022. године у општини је живело 26.431 становника[1]

Историја

[уреди | уреди извор]

Многобројни извори на територији данашње општине били су предуслов настањивања на овом подручју. По предању у давна времена би речено: „бара је ово“. Тако је настало и до данас остало име Барајево. Насеље се помиње у доба турске управе под именом Барај, а у време аустријске окупације под данашњим именом. Општина Барајево је приступила заједници београдских општина 1955.

Дан и слава општине је 28. август, Велика Госпојина.

Демографија

[уреди | уреди извор]
Демографија[2]
Година Становника
1948. 17.421
1953. 18.148
1961. 17.461
1971. 16.552
1981. 18.815
1991. 21.647
2002. 24.641
2011. 27.110
2022. 26.431

Градска општина Барајево је према последњем попису из 2022. године имала 26.431 становника што је за 679 мање (-2,50%) у односу на претходни попис 2011. на коме је било 27.110 становника. Пад броја становника између ова два пописа је забележен у свим насељеним местима осим у Мељаку и Баћевцу у коме је дошло до пораста и у Шиљаковцу у коме није дошло до промене броја становника.[2]

Према попису из 2022. већину становништва су чинили Срби који чине 91,31% укупног становништва. Од етничких мањина је највише било Рома.

Етнички састав према попису из 2022.[1]
Срби
  
24.134 91,31%
Роми
  
385 1,46%
Македонци
  
61 0,23%
Црногорци
  
59 0,22%
Муслимани
  
43 0,16%
Југословени
  
42 0,16%
Хрвати
  
41 0,16%
Руси
  
33 0,12%
Горанци
  
30 0,11%
Остали
  
168 0,64%
Неизјашњени
  
414 1,57%
Непознато
  
1.021 3,86%

Општина има 13 насеља:

Насељено место Број становника[2] Промена (%)
Попис 2011. Попис 2022.
Арнајево 753 666 -11,55%
Барајево 9.158 8.967 -2,09%
Баћевац 1.942 2.044 +5,25%
Бељина 775 695 -10,32%
Бождаревац 1.219 1.146 -5,99%
Велики Борак 1.357 1.268 -6,56%
Вранић 4.233 4.119 -2,69%
Гунцати 2.752 2.494 -9,38%
Лисовић 1.054 986 -6,45%
Манић 560 481 -14,11%
Мељак 2.208 2.536 +14,86%
Рожанци 467 397 -14,99%
Шиљаковац 632 632 0,00%
ГО Барајево 27.110 26.431 -2,50%

На територији општине Барајево делатност културе обављају више установа.

  • Центар за културу
  • Библиотека „Јован Дучић”

Библиотека „Јован Дучић”

[уреди | уреди извор]

Библиотека „Јован Дучић” налази се у централном делу општине Барајево. У насељу Вранић (Барајево) налази се огранак библиотека „Бранко Ћопић”.

Непокретна културна добра

[уреди | уреди извор]

На територији градске општине Барајево заштићено је 10 непокретних културних добара и то 9 као споменик културе и једно као просторна културно-историјска целина. Црква брвнара у Вранићу је једина утврђена као непокретно културно добро од великог значаја.[3]

Слика Назив Место Врста
Кућа породице Стевановић Шиљаковац Споменик културе
Кућа породице Јефтић Шиљаковац Споменик културе
Надгробни споменик Милисава Чамџије Велики Борак Споменик културе
Основна школа Вранић Споменик културе
Стара механа Барајево Споменик културе
Стара школа Бождаревац Споменик културе
Црква брвнара Вранић Споменик културе
Црква Светог арханђела Михаила Бељина Споменик културе
Црква Свете Тројице Баћевац Споменик културе
Чаршија у Бељини Бељина Просторна културно-историјска целина
  НКД од великог значаја

Заштићена подручја

[уреди | уреди извор]

На територији градске општине Барајево налазе се два заштићена подручја:[4]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б „Коначни резултати пописа становништва, домаћинстава и станова 2022. (књига 1, национална припадност општине и градови)”. popis2022.stat.gov.rs. Приступљено 21. 12. 2022. 
  2. ^ а б в „Упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, 2011. и 2022. године”. popis2022.stat.gov.rs. Приступљено 27. 2. 2026. 
  3. ^ „Информациони систем непокретних културних добара: Претрага НКД”. nasledje.gov.rs. Приступљено 27. 2. 2026. 
  4. ^ а б „Централни регистар заштићених природних добара”. Завод за заштиту природе Србије. 21. 7. 2025. Приступљено 27. 2. 2026. 
  5. ^ „Службени лист града Београда бр. 57/I/13” (PDF). Службени лист града Београда. 29. 11. 2013. стр. 7. Приступљено 27. 2. 2026. 
  6. ^ „План управљања СП „Липовичка шума-Дуги рт“ (2024—2033)” (PDF). Србијашуме. Приступљено 27. 2. 2026. 
  7. ^ „Споменик природе „Три храста лужњака-Баре (PDF). Градска општина Барајево. Приступљено 27. 2. 2026. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]