Чатмара

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Кућа породице Матић у Вранићу пример је дводелне српске чатмаре. Кућа је рестаурирана и стављена под заштиту Завода за заштиту споменика културе града Београда у склопу заштићене парцеле црквене порте у Вранићу
Бондручна конструкција од храстових греда испуњена мешавином иловаче и сламе - детаљ
Напуштене чатмаре у околини Сокобање

Чатмара је кућа изграђена од чатме (турски: çatma), односно плетера или набоја[1] — конструктивног грађевинског елемента исплетеног од прућа (грања), који се премазивао мешавином иловаче и сламе.[2]

Историја[уреди]

Чатмара као начин градње јавља се у Србији у првим деценијама 19. века.[2] У многим српским селима и данас се могу видети овакве куће. Већина је у веома лошем стању, али се неке још увек користе за становање. Неколико чатмара рестаурирано је и заштићене су као културно-историјски споменици, најчешће са аутентичним ентеријером тог времена.[3]

Конструкција куће[уреди]

Кућа чатмара грађене су на темељу од камена са храстовим гредама на које је постављена бондручна конструкција.[4] Простор између греда испуњаван је чатмом — плео се прућем, а затим премазивао блатом. Материјал за премазивање правио се од иловаче и сламе. Зидови су премазивани и са унутрашње и са спољашње стране. Већина чатмара у почетку је покривана ражаном сламом, а почеле су се покривати ћерамидом тек после 1877.[2]

Чатмаре, грађене као стамбене куће у почетку су биле правоугаоне основе и дводелне. Унутрашњост се састојала од две просторије: оџаклије и собе.[4] Касније, развојем стамбеног простора, број просторија се повећавао, а самим тим и облик чатмаре се мењао.[5]

Зидови су код чатмара малтерисани блатом а затим кречени. Такав зид је неотпоран на утицаје ветра, кише и сунца. Зато су се на кровној конструкцији постављала врло широка стреха како би га заштитила. Често се на чатмарама могу срести стрехе ширине и до два метра.[6]

Чатмаре у Србији[уреди]

Изванредне пропорције између тела куће и кровне масе, карактеристичне за шумадијску брвнару, остају непроменљиве кроз све епохе развоја и представљају трајну архитектонску и ликовну вредност овог типа куће.[4]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Вујаклија, Милан (1986). Лексикон страних речи и израза. Београд: Просвета. стр. 1037. COBISS.SR 30905103
  2. 2,0 2,1 2,2 „Народно градитељство”. званична презентација општине. Општина Бела Паланка. Приступљено 21. 9. 2018. 
  3. ^ Глигоријевић, Зорица (26. 2. 2017). „Чатмара од 133 година најлепша српска кућа”. Вечерње Новости. Приступљено 21. 9. 2018. 
  4. 4,0 4,1 4,2 Живковић 2016, стр. 4-5
  5. ^ Милић-Криводољанин 1 1954, стр. 40-69
  6. ^ Стари занати (PDF). Димитровград - Трн: Природњачко друштво "натура Балканика". 2010. Приступљено 21. 9. 2018. 

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]