Вељушки манастир — разлика између измена

Пређи на навигацију Пређи на претрагу
м
нема резимеа измене
м
'''Манастир Пресвете Богородице Вељусе''' (Елеоуса) или '''Вељушки манастир''' је православни манастир из [[11. век]]а. <ref>Petit, L. Le monastère de Notre Dame de Pitié. – Известия Русского археологического института в Константинополе. Т. VI, 1900, 1-153.</ref>
 
Манастир је смештен у близини села [[Вељуса]], код [[Струмица|Струмице]] у Северној Македонији.
 
== Историја ==
Цркву Пресвете Богородице Милосрдне (Елеоуса) саградити је монах испосник (каснији струмички епископ) Мануел [[1080]]. године. Оргиналне камене плоче са грчким натписом о времену изградње, које су стајале као архитравом изнад улазних врата, за време [[Први светски рат|Првог светског рата]] су извађене и однете у Археолошки музеј у [[Софија|Софију]], данас су на њиховом месту копије. Од 13. века Манастир је подређен [[Света гора|светогорском]] [[Манастир Ивирон|манастиру Ивирон]], све до [[Балкански ратови|Балканских ратова]] [[1913]]. године. Средином [[13. век]]а у манастиру је живело 23 монаха, а у његовој библиотеци била су четири Јеванђеља и 64 манускрипта и 35 икона.
 
Манастирска црква је једина сачувана. То је црква с четверолисна тлоцртом, у пресеку бродова диже се осмоугаони купола ту се налази наос са олтаром, и по томе је Елеоуса ретко здање такве врсте у Северној Македонији. Црква је имала нартекс, и јужну капелу (св.Спас), која је касније претворена у сакристију. Изнад натекса и јужне капеле такође су подигнуте куполе, само мањег пречника и мање висине.
 
Преостале изворне фреске у цркви су прилично оштећене. 1913. године цркву су запалили последњи грчки монаси, који су напуштали манастир. Тако да је делимично изгорела, на тај начин је већи број фресака уништен.

Мени за навигацију