Пређи на садржај

Манастир Ивирон

С Википедије, слободне енциклопедије
Манастир Ивирон
Манастир Ивирон – поглед са стазе која га повезује са Манастиром Ставроникита
Основни подаци
ЈурисдикцијаЦариградска патријаршија
Оснивањекрај 10. вијека
ОснивачСвети Јован, Јефтимије и Георгије Иверски
Локација
МестоСвета гора
Држава Грчка
Координате40° 14′ 44″ С; 24° 17′ 05″ И / 40.245556° С; 24.284722° И / 40.245556; 24.284722

Манастир Ивирон (грч. Μονή Ιβήρων) се налази на сјевероисточној обали Свете горе. Изграђен је крајем 10. вијека на рушевинама опустјелог Климентовог манастира. Оснивачи су му Грузини Свети Јован, Јефтимије и Георгије Иверски. Стари назив за Грузију је „Иверија” — отуда име манастира Ивирон. Смјештен је уз обалу мора, окружен високим зидинама четвороугаоног облика. Са лијеве стране улаза у манастир налази се невелика црква са иконом Мајке Божје званом „Богородица Вратарица” (Портаитиса). Саборна црква Ивирона посвећена је Успењу Пресвете Богородице.

Манастир је много пострадао у 14. вијеку од каталонских гусара и присталица уније са Римском црквом. Успио је, ипак, да се опорави, уз великодушну помоћ Палеолога и владара Србије и Грузије. У тешким временима током 16. вијека више грузијских владара се показало добротворима манастира, извлачећи га из економских невоља. Усљед политичких прилика крајем 19. вијека дошло је до опадања броја Грузина у Ивирону, a његов задњи грузијски монах је умро 1955; отада су у њему само Грци.

Ивирон је трећи у хијерархији светогорских манастира. Међу светиње које се чувају у њему спадају дјелићи огртача, трске и сунђера које су употријебили Јудеји ругајући се Господу, дијелови животворнога дрвета Крста Господњег и дијелови моштију многих светитеља. Богата манастирска библиотека садржи преко 2.000 рукописа и преко 20.000 штампаних књига, укључујући значајне инкунабуле. Ивирон је дао много светаца и научника. У њему је данас око тридесет монаха.

Манастир се од 1988. године, заједно са осталих деветнаест светогорских манастира, налази на УНЕСКО-вој листи Светске баштине у склопу споменика средњег века обједињених под заштићеном целином Планина Атос.

Референце

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]