Лекит — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
Нема описа измене
Ред 1: Ред 1:
[[Датотека:NAMA Thésée & taureau-red.png|мини|десно|120п|Лекит, око 500. године п. н. е. ([[Археолошки музеј у Атини]])]]
[[Датотека:NAMA Thésée & taureau-red.png|мини|десно|120п|Лекит, око 500. године п. н. е. ([[Археолошки музеј у Атини]])]]
'''Лекит''' ({{јез-гр|Λήκυθος}}) јест облик [[античка Грчка|старогрчке]] [[керамика|керамичких]] посуда, који спада у групу сликаних ваза мањих димензија. Лекити су служили за чување течних [[мирис]]а и других [[течност]]и, које су имале сепулкрарну намену. Слични лекитима су и [[арибали]].
'''Лекит''' ({{јез-гр|Λήκυθος}}) јест облик [[античка Грчка|старогрчке]] [[керамика|керамичких]] посуда, који спада у групу сликаних ваза мањих димензија. Лекити су служили за чување течних [[мирис]]а и других [[течност]]и, које су имале сепулкралну намену. Слични лекитима су и [[арибали]].


Лекити с црним фигурама током 6. века п. н. е. нису имали фунерални карактер, већ су служили као посуде за чување уља и мириса. Средином 5. века јављају се [[бело|бели]] лекити, код којих је бело обојена површина украшена танким [[црно|црним]] или [[мрко|мрким]] линијама.
Лекити с црним фигурама током 6. века п. н. е. нису имали фунерални карактер, већ су служили као посуде за чување уља и мириса. Средином 5. века јављају се [[бело|бели]] лекити, код којих је бело обојена површина украшена танким [[црно|црним]] или [[мрко|мрким]] линијама.

Верзија на датум 20. август 2019. у 11:38

Лекит, око 500. године п. н. е. (Археолошки музеј у Атини)

Лекит (грч. Λήκυθος) јест облик старогрчке керамичких посуда, који спада у групу сликаних ваза мањих димензија. Лекити су служили за чување течних мириса и других течности, које су имале сепулкралну намену. Слични лекитима су и арибали.

Лекити с црним фигурама током 6. века п. н. е. нису имали фунерални карактер, већ су служили као посуде за чување уља и мириса. Средином 5. века јављају се бели лекити, код којих је бело обојена површина украшена танким црним или мрким линијама.

Бели лекити

Намењени су култу покојника и представљају атички обичај. Ако су нађени у гробовима ван Атике, указују на колонисте или емигранте.

Превлака код ових судова је бела и покрива трбух вазе. Врат, дршка и стопа превучени су црним фирнисом. На најстаријим посудама орнамент је скроман; најчешће је представљена једна фигура у сцени из свакодневног живота. С временом се појављују сцене везане за покојника. Приказује се Хермес који одводи душе, Харон који чамцем превози покојнике.

На лекитима из млађег периода фигуре имају изражене емоције.

Сматра се да је врхунац у изради достигнут у трећој четвртини 5. века. п. н. е. Најлепши примерци везују се за сликара Ахила.

Литература

Спољашње везе