Харон

Уколико сте тражили појам из грчке митологије, погледајте чланак Харон (митологија).

Харон
Харон снимљен сондом Нови хоризонти 13. јула 2015. године
Откриће
Открио	Џејмс Кристи
Датум открића	22. јуна 1978
Карактеристике орбите
Средњи полупречник орбите	24.856±0.001 km
Апоапсис	19.572,8 km
Екцентрицитет	0,000000 ± 0,000070
Период револуције	6,3872304 ± 0,0000011
Просечна брзина револуције	6,38725 дана
Нагиб	0,001° (Äquatorebene)
Физичке карактеристике
Средњи полупречник	1.208,0 ± 3,0 km
Површина	4.560.000 km²
Маса	1.52±0.06×1021 kg
Запремина	9.027×108 km³ km³
Густина	1.65±0.06 g/cm³
Гравитација	0.278 m/s²
Магнитуда	16.8
Албедо	0.39

Харон је Плутонов сателит. Открио га је 22. јуна 1978. године астроном Џејмс Кристи који је, посматрајући фотографије Плутона, прво уочио да постоји испупчење на планети, а затим је, анализом фотографија из различитих периода, утврђено да је у питању сателит. Име је предложио управо Џејмс Кристи, по Харону, из грчке митологије, старцу који је у свом чамцу превозио душе мртвих у Хадово царство. Године 1985. ово име је и званично прихваћено од Међународне астрономске уније.

Све до краја 2005. године сматран је јединим Плутоновим сателитом, када телескоп Хабл открива још два мања сателита у Плутоновом систему (С/2005 П1 и С/2005 П2). Претпоставка је да је Харон настао на исти начин на који је настао и Месец – ударом великог тела у Плутон, што је у његову орбиту избацило довољно материјала за формирање сателита.

Карактеристике

Харонов пречник је 1205 km. То је нешто више од половине Плутоновог пречника, што га чини релативно највећим сателитом (у односу на планету) у Сунчевом систему. Овакав однос величина Плутона и Харона неке научнике наводи на идеју да је у питању двојна планета.

Харон се налази 19.640 km од Плутоновог средишта. Његова револуција око Плутона траје 6,38725 дана, што је идентично Плутоновој ротацији, због чега један другом показују увек исту страну. Ротирају ретроградно, супротно смеру револуције око Сунца.

Површина Харона је 4.560.000 km² и прекривена је воденим ледом, за разлику од Плутона који је прекривен азотним ледом. Густина му је 1,71 g/cm3. Унутрашњост Харона се састоји од стена (63%) и леда (37%). Вероватно нема значајнију атмосферу. Центар гравитације Плутона и Харона се налази изван Плутона, ка Харону, што је јединствен случај у Сунчевом систему.

19. јануара 2006. године НАСА је лансирала летелицу «Атлас 5» која носи сонду «Нови хоризонти». Циљ мисије је посета последњој неистраженој планети Сунчевог система - Плутону и његовом сателиту Харону.

Откриће

Харон је открио амерички астроном Џејмс Кристи, користећи телескоп дуг 1,55 метара. Своје откриће је објавио преко Међународне астрономске уније, 7. јула 1978. На једној фотографији Плутона појавило се испупчење, накнадна посматрања Плутона утврдила су да је испупчење заправо мање свемирско тело, Харон. Сумње око Хароновог постојања прекинуте су када је Плутон ушао у период од 5 година узајамних помрачења (1985—1990). Ово се дешава само у два интервала у 248 година Плутоновог орбиталног периода. Један од тих интервала се десио убрзо након Хароновог открића.

Галерија

• 

  Поглед на Харон сонде Нови хоризонти 11. јула 2015. године.
• 

  Плутон и Харон (уметничка визија).

Спољашње везе

• Charon Profile at NASA's Solar System Exploration site
• "The satellite of Pluto," The Astronomical Journal 83 (1978) 1005
• Phases of Charon as seen from Pluto, Lowell Observatory
• Buie, Surface of Charon and Pluto
• Hubble reveals new map of Pluto, BBC News
• IAU Circular No. 3241 describing the discovery
• Measuring the Size of a Small, Frost World (ESO press release)
• M. J. Person et al.: Charon’s Radius and Density from the Combined Data Sets of the 2005 July 11 Occultation
• Cryovolcanism on Charon and other Kuiper Belt Objects
• New Horizons Camera Spots Pluto’s Largest Moon - July 10, 2013