Харон

Харон
	; Харон снимљен сондом Нови хоризонти 13. јула 2015. године
Откриће
Открио	Џејмс Кристи
Датум открића	22. јуна 1978
Карактеристике орбите
Средњи полупречник орбите	24.856±0.001 km
Апоапсис	19.572,8 km
Екцентрицитет	0,000000 ± 0,000070
Период револуције	6,3872304 ± 0,0000011
Просечна брзина револуције	6,38725 дана
Нагиб	0,001° (Äquatorebene);
Физичке карактеристике
Средњи полупречник	1.208,0 ± 3,0 km
Површина	4.560.000 km²
Маса	1.52±0.06×1021 kg
Запремина	9.027×108 km³ km³
Густина	1.65±0.06 g/cm³
Гравитација	0.278 m/s²
Магнитуда	16.8
Албедо	0.39

Харон или Плутон I^[5] је Плутонов сателит. Открио га је 22. јуна 1978. године астроном Џејмс Кристи који је, посматрајући фотографије Плутона, прво уочио да постоји испупчење на планети, а затим је, анализом фотографија из различитих периода, утврђено да је у питању сателит. Име је предложио управо Џејмс Кристи, по Харону, из грчке митологије, старцу који је у свом чамцу превозио душе мртвих у Хадово царство. Године 1985. ово име је и званично прихваћено од Међународне астрономске уније.

Све до краја 2005. године сматран је јединим Плутоновим сателитом, када телескоп Хабл открива још два мања сателита у Плутоновом систему (С/2005 П1 и С/2005 П2). Претпоставка је да је Харон настао на исти начин на који је настао и Месец – ударом великог тела у Плутон, што је у његову орбиту избацило довољно материјала за формирање сателита.

Карактеристике[уреди | уреди извор]

Харонов пречник је 1205 km. То је нешто више од половине Плутоновог пречника, што га чини релативно највећим сателитом (у односу на планету) у Сунчевом систему. Овакав однос величина Плутона и Харона неке научнике наводи на идеју да је у питању двојна планета.

Харон се налази 19.640 km од Плутоновог средишта. Његова револуција око Плутона траје 6,38725 дана, што је идентично Плутоновој ротацији, због чега један другом показују увек исту страну. Ротирају ретроградно, супротно смеру револуције око Сунца.

Површина Харона је 4.560.000 km² и прекривена је воденим ледом, за разлику од Плутона који је прекривен азотним ледом. Густина му је 1,71 g/cm3. Унутрашњост Харона се састоји од стена (63%) и леда (37%). Вероватно нема значајнију атмосферу. Центар гравитације Плутона и Харона се налази изван Плутона, ка Харону, што је јединствен случај у Сунчевом систему.

Дана 19. јануара 2006. године НАСА је лансирала летелицу «Атлас 5» која носи сонду «Нови хоризонти». Циљ мисије је посета последњој неистраженој планети Сунчевог система - Плутону и његовом сателиту Харону.

Откриће[уреди | уреди извор]

Харон је открио амерички астроном Џејмс Кристи, користећи телескоп дуг 1,55 m. Своје откриће је објавио преко Међународне астрономске уније, 7. јула 1978. На једној фотографији Плутона појавило се испупчење, накнадна посматрања Плутона утврдила су да је испупчење заправо мање свемирско тело, Харон. Сумње око Хароновог постојања прекинуте су када је Плутон ушао у период од 5 година узајамних помрачења (1985—1990). Ово се дешава само у два интервала у 248 година Плутоновог орбиталног периода. Један од тих интервала се десио убрзо након Хароновог открића.

Галерија[уреди | уреди извор]

Поглед на Харон сонде Нови хоризонти 11. јула 2015. године.
Плутон и Харон (уметничка визија).

Референце[уреди | уреди извор]

^ Buie, Marc W.; Grundy, William M.; Young, Eliot F.; Young, Leslie A.; Stern, S. Alan (5. 6. 2006). „Orbits and Photometry of Pluto's Satellites: Charon, S/2005 P1, and S/2005 P2”. The Astronomical Journal. 132 (1): 290—298. Bibcode:2006AJ....132..290B. arXiv:astro-ph/0512491 . doi:10.1086/504422.
^ „Planetary Satellite Mean Orbital Parameters — Satellites of Pluto”. Solar System Dynamics. NASA's Jet Propulsion Laboratory. 23. 8. 2013. Приступљено 27. 12. 2017.
^ Stern, S.A.; Bagenal, F.; Ennico, K.; Gladstone, G.R.; Grundy, W.M.; McKinnon, W.B.; Moore, J.M.; Olkin, C.B.; Spencer, J.R. (16. 10. 2015). „The Pluto system: Initial results from its exploration by New Horizons”. Science. 350 (6258): aad1815. Bibcode:2015Sci...350.1815S. PMID 26472913. arXiv:1510.07704 . doi:10.1126/science.aad1815.
^ Stern, S.A.; Grundy, W.; McKinnon, W.B.; Weaver, H.A.; Young, L.A. (15. 12. 2017). „The Pluto System After New Horizons”. arXiv:1712.05669  [astro-ph.EP].
^ Jennifer Blue (9. 11. 2009). „Gazetteer of Planetary Nomenclature”. IAU Working Group for Planetary System Nomenclature (WGPSN). Приступљено 24. 2. 2010.

Литература[уреди | уреди извор]

Christy, J. W; Harrington, R. S (1978). „The satellite of Pluto”. Astronomical Journal. 83: 1005. Bibcode:1978AJ.....83.1005C. doi:10.1086/112284.
Person, M. J; Elliot, J. L; Gulbis, A. A. S; Pasachoff, J. M; Babcock, B. A; Souza, S. P; Gangestad, J (2006). „Charon's radius and density from the combined data sets of the 2005 July 11 occultation”. The Astronomical Journal. 132 (4): 1575—1580. Bibcode:2006AJ....132.1575P. arXiv:astro-ph/0602082 . doi:10.1086/507330.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Charon Profile at NASA's Solar System Exploration site
"The satellite of Pluto," The Astronomical Journal 83 (1978) 1005
Phases of Charon as seen from Pluto, Lowell Observatory
Buie, Surface of Charon and Pluto
Hubble reveals new map of Pluto, BBC News
IAU Circular No. 3241 describing the discovery
Measuring the Size of a Small, Frost World (ESO press release)
M. J. Person et al.: Charon’s Radius and Density from the Combined Data Sets of the 2005 July 11 Occultation
Cryovolcanism on Charon and other Kuiper Belt Objects
New Horizons Camera Spots Pluto’s Largest Moon - July 10, 2013
New Horizons in the PHSF clean room at KSC, Nov 4, 2005
40th anniversary NASA video describing the discovery and naming of Charon (22 June 2018)
NASA CGI video of Charon flyover (14 July 2017)
CGI video simulation of rotating Charon by Seán Doran (see album for more)
Google Charon 3D, interactive map of the moon
„2016 Lunar & Planetary Science Conference by National Institute of Aerospace”.

[Buie_2006-1] Buie, Marc W.; Grundy, William M.; Young, Eliot F.; Young, Leslie A.; Stern, S. Alan (5. 6. 2006). „Orbits and Photometry of Pluto's Satellites: Charon, S/2005 P1, and S/2005 P2”. The Astronomical Journal. 132 (1): 290—298. Bibcode:2006AJ....132..290B. arXiv:astro-ph/0512491 . doi:10.1086/504422.

[JPL_Pluto-2] „Planetary Satellite Mean Orbital Parameters — Satellites of Pluto”. Solar System Dynamics. NASA's Jet Propulsion Laboratory. 23. 8. 2013. Приступљено 27. 12. 2017.

[Stern_2015-3] Stern, S.A.; Bagenal, F.; Ennico, K.; Gladstone, G.R.; Grundy, W.M.; McKinnon, W.B.; Moore, J.M.; Olkin, C.B.; Spencer, J.R. (16. 10. 2015). „The Pluto system: Initial results from its exploration by New Horizons”. Science. 350 (6258): aad1815. Bibcode:2015Sci...350.1815S. PMID 26472913. arXiv:1510.07704 . doi:10.1126/science.aad1815.

[Stern_2017-4] Stern, S.A.; Grundy, W.; McKinnon, W.B.; Weaver, H.A.; Young, L.A. (15. 12. 2017). „The Pluto System After New Horizons”. arXiv:1712.05669  [astro-ph.EP].

[Nomenclature-5] Jennifer Blue (9. 11. 2009). „Gazetteer of Planetary Nomenclature”. IAU Working Group for Planetary System Nomenclature (WGPSN). Приступљено 24. 2. 2010.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]