Битка код Формињија — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
ознака: уређивање извора (2017)
Ред 20: Ред 20:


== Позадина ==
== Позадина ==

=== Примирје у Туру ===
Након преласка [[Бургундско војводство|Бургундије]] на страну Француске (миром у [[Арас|Арасу]] 20. септембра 1435), однос снага у [[Стогодишњи рат|стогодишњем рату]] преокренуо се у корист Француске, а енглеске снаге у Француској приморане су на дефанзиву. Пошто се [[Париз]] предао [[Шарл VII Победник|Шарлу VII]] без борбе (13. априла 1436), низ енглеских поседа у [[Нормандија|Нормандији]] и северној Француској постепено је освојен (1436-1443), па је под утицајем све јаче пацифистичке струје у Енглеској потписано примирје у [[Тур|Туру]] (28. маја 1444).<ref name=":0">[[Никола Гажевић]], [[Војна енциклопедија]] (књига 9), Војноиздавачки завод, Београд (1975), стр. 163-164</ref>
Након преласка [[Бургундско војводство|Бургундије]] на страну Француске (миром у [[Арас|Арасу]] 20. септембра 1435), однос снага у [[Стогодишњи рат|стогодишњем рату]] преокренуо се у корист Француске, а енглеске снаге у Француској приморане су на дефанзиву. Пошто се [[Париз]] предао [[Шарл VII Победник|Шарлу VII]] без борбе (13. априла 1436), низ енглеских поседа у [[Нормандија|Нормандији]] и северној Француској постепено је освојен (1436-1443), па је под утицајем све јаче пацифистичке струје у Енглеској потписано примирје у [[Тур|Туру]] (28. маја 1444).<ref name=":0">[[Никола Гажевић]], [[Војна енциклопедија]] (књига 9), Војноиздавачки завод, Београд (1975), стр. 163-164</ref>


=== Француске реформе ===
Шарл VII искористио је примирје за спровођење значајних војних реформи: [[Велике компаније|најамничке банде]] стављене су под краљевску контролу, а 1445. формирано је 15 [[Ордонанс-компаније|ордонанс-компанија]] од по 600 људи, језгро будуће стајаће војске Француске. Зачетак француске пешадије милицијског типа били су [[слободни стрелци]], позивани под заставу од 1448. по специјалном кључу. И развоју [[Артиљерија|артиљерије]] посвећена је посебна пажња, нарочито изради оруђа и обезбеђивању стручног кадра. Захваљујући спроведеној реорганизацији, Француска је при крају стогодишњег рата располагала најбоље организованом војском у Европи.<ref name=":0" />
Шарл VII искористио је примирје за спровођење значајних војних реформи: [[Велике компаније|најамничке банде]] стављене су под краљевску контролу, а 1445. формирано је 15 [[Ордонанс-компаније|ордонанс-компанија]] од по 600 људи, језгро будуће стајаће војске Француске. Зачетак француске пешадије милицијског типа били су [[слободни стрелци]], позивани под заставу од 1448. по специјалном кључу. И развоју [[Артиљерија|артиљерије]] посвећена је посебна пажња, нарочито изради оруђа и обезбеђивању стручног кадра. Захваљујући спроведеној реорганизацији, Француска је при крају стогодишњег рата располагала најбоље организованом војском у Европи.<ref name=":0" />

⚫
Изненадни напад Енглеза на Фужер (24. марта 1449), означио је прекид примирја. У августу 1449. поново су почела дејства у Нормандији и Гијени. Реорганизована француска војска, а посебно њена побољшана артиљерија, успешно су се носиле са енглеским снагама у опседнутим градовима. Нормандија је, захваљујући подршци њених становника, ослобођена за годину дана. Да би сачувала део Нормандије, исцрпена енглеска сакупила је је уз велике напоре, војску јачине 1.275 коњаника и 2.081 стрелца која се, под командом Томаса Кирила, искрцала у октобру 1450. код Шербура.<ref name=":0" />
=== Наставак рата ===
⚫
Изненадни напад Енглеза на Фужер (24. марта 1449), означио је прекид примирја. У августу 1449. поново су почела дејства у Нормандији и Гијени. Реорганизована француска војска, а посебно њена побољшана артиљерија, успешно су се носиле са енглеским снагама у опседнутим градовима. Нормандија је, захваљујући подршци њених становника, ослобођена за годину дана. Да би сачувала део Нормандије, исцрпена енглеска сакупила је је уз велике напоре, војску јачине 1.275 коњаника и 2.081 стрелца која се, под командом [[Томас Кирјел|Томаса Кирила]], искрцала у октобру 1450. код [[Шербур Октевил|Шербура]].<ref name=":0" />


== Битка ==
== Битка ==

Верзија на датум 9. јул 2021. у 18:19

Битка код Формињија
Део Стогодишњег рата
Време15. април 1450.
Место
Формињи
Исход Француска победа
Сукобљене стране
Краљевина Француска Краљевина Енглеска
Команданти и вође
Шарл I Бурбонски
Артур III од Бретање		 Томас Кирјел (РЗ)
Јачина
3.000[1] 3.350[1]
Жртве и губици
знатни читава војска уништена

Битка код Формињија вођена је 15. априла 1450. године током Стогодишњег рата између француске и енглеске војске. Завршена је победом Француза.

Позадина

Примирје у Туру

Након преласка Бургундије на страну Француске (миром у Арасу 20. септембра 1435), однос снага у стогодишњем рату преокренуо се у корист Француске, а енглеске снаге у Француској приморане су на дефанзиву. Пошто се Париз предао Шарлу VII без борбе (13. априла 1436), низ енглеских поседа у Нормандији и северној Француској постепено је освојен (1436-1443), па је под утицајем све јаче пацифистичке струје у Енглеској потписано примирје у Туру (28. маја 1444).[1]

Француске реформе

Шарл VII искористио је примирје за спровођење значајних војних реформи: најамничке банде стављене су под краљевску контролу, а 1445. формирано је 15 ордонанс-компанија од по 600 људи, језгро будуће стајаће војске Француске. Зачетак француске пешадије милицијског типа били су слободни стрелци, позивани под заставу од 1448. по специјалном кључу. И развоју артиљерије посвећена је посебна пажња, нарочито изради оруђа и обезбеђивању стручног кадра. Захваљујући спроведеној реорганизацији, Француска је при крају стогодишњег рата располагала најбоље организованом војском у Европи.[1]

Наставак рата

Изненадни напад Енглеза на Фужер (24. марта 1449), означио је прекид примирја. У августу 1449. поново су почела дејства у Нормандији и Гијени. Реорганизована француска војска, а посебно њена побољшана артиљерија, успешно су се носиле са енглеским снагама у опседнутим градовима. Нормандија је, захваљујући подршци њених становника, ослобођена за годину дана. Да би сачувала део Нормандије, исцрпена енглеска сакупила је је уз велике напоре, војску јачине 1.275 коњаника и 2.081 стрелца која се, под командом Томаса Кирила, искрцала у октобру 1450. код Шербура.[1]

Битка

До одлучујућег судара између ове енглеске војске и француских снага, јачине око 3.000 људи, дошло је 15. априла 1450. код Формињија у Нормандији. Француску војску предводили су Жан I Бурбон и Артур III, а енглеску Томас Кирјел. Држећи се енглеске тактике из битака код Кресија, Поатјеа и Азенкура, иако му је ситуација (пре свега, надмоћ француске артиљерије над енглеским стрелцима, која је дотадашњу одбрамбену тактику Енглеза у биткама на отвореном пољу учинила неодрживом) налагала измењени борбени поступак, Кирил је пружио Французима одличну прилику за реванш. Енглеска војска је тешко поражена, међу заробљеницима био је и Томас Кирил.[1]

Последице

За пораз су Енглези оптуживали Кирјела који је извео покрет захођења како би обезбедио бољи положај. Сличну тактику Енглези су користили више пута у Стогодишњем рату (Креси, Поатје, Азенкур). Приметно је и добро дејство француских кулеврина. Највећи део енглеске коњице успео је да се спаси повлачењем. Стрелци су изгинули. Енглези су битком код Формињија избачени из Нормандије. Енглески гарнизон у Кану био је принуђен да капитулира у јуну 1450. пред далеко надмоћнијим снагама противника.[1]

Референце

  1. ^ а б в г д ђ е Никола Гажевић, Војна енциклопедија (књига 9), Војноиздавачки завод, Београд (1975), стр. 163-164

Извори

Битка код Формињија на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Битка_код_Формињија&oldid=23932435”