Ратни заробљеници

С Википедије, слободне енциклопедије
Аустроугарски ратни заробљеници у Русији 1915.

Ратни заробљеник је лице кога су непријатељске снаге заробиле током или након оружаног конфликта. Једна од основних карактеристика борачког статуса је да уколико борци падну под власт непријатеља они добијају статус ратних заробљеника.[а]

Поред бораца, Трећом Женевском конвенцијом статус ратних заробљеника у случају заробљавања признат је цивилима који прате оружане снаге иако непосредно не улазе у њихов састав, као и члановима посада трговачке морнарице и цивилног ваздухопловства страна у сукобу уколико у конкретном случају по међународном праву не уживају повољнији третман. Реч је о истом кругу лица којима је признат статус рањеника, болесника и бродоломника.

Поред ових лица статус ратних заробљеника имају и припадници оружаних снага окупираних земаља уколико окупатор одлучи да приступи њиховом имтернирању као и сва лица којима је признат овај статус која су на своју територију примиле неутралне и незараћене силе под условом да им не буде признат повољнији положај.

Ратни затвореници из Србије у логору у Нирнбергу током Другог светског рата

Постоје и лица којима, иако улазе у састав оружаних снага једне од зараћених страна, ни у случају заробљавања, неће бити признат статус ратних заробљеника. Реч је о плаћеницима и шпијунима.

Под плаћеницима се подразумевају пре свега лица која у непријатељствима учествују превасходно мотивисана личном коришћу, која нису држављани стране у сукобу и која су углавном регрутована у иностранству. Шпијунима се сматрају припадници оружаних снага стране у сукобу уколико су ухваћени у шпијунажи и налазе се у власти противничке стране. При томе, на основу традиционалног концепта прави се разлика између лица која су се бавила шпијунажом у униформи својих оружаних снага или без ње, тако да се униформисани обавештајци за разлику од ових других, неће сматрати шпијунима.

Сврха интернирања ратних заробљеника није њихово кажњавање, имајући у виду да они не могу да одговарају за учествовање у непријатељствима већ спречавање њиховог даљег учествовања у борби. Сагласно тома одредбе које се тичу њиховог положаја представљају компромис између интереса силе у чијој се власти налазе, интереса силе којој заробљеници припадају и интереса самих ратних заробљеника.[1]

Поред општег нивоа заштите који је признат и осталим категоријама заштићених лица а која подразумева обавезу поштовања физичког и психичког интегритета, ратни заробљеници сагласно свом специфичном статусу уживају и додатна права. Тако на пример они не смеју бити принудно испитивани, нити се према њима сме применити било која метода ради добијања информација. Сила која их држи у заробљеништву мора обезбедити адекватне услове за њихов смештај, исхрану и одевање, и ови услови не смеју бити неповољнији од услова обезбеђеним сопственим јединицама на тим местима. У случају покушаја бекства, ратни заробљеници могу бити само дисциплински кажњени док им за кривична дела извршена док су под овим статусом мора бити обезбеђен правичан и непристрасан судски поступак.

Древена времена[уреди | уреди извор]

Гравура нубијских затвореника, Абу Симбел, Египат, 13. век пне.

Током већег дела људске историје, зависно од културе победника, непријатељски борци поражене стране у бици који су се предали и постали ратни заробљеници могли су очекивати да ће бити погубљени или поробљени.[2] Рани римски гладијатори делом су бити ратни заробљеници, категорисани према етничким коренима као Самнити, Трачани и Гали (Galli).[3] Хомерова Илијада описује грчке и тројанске војнике који нуде изобилне надокнаде противничким снагама које су их победиле на бојном пољу у замену за милост, мада њихове понуде нису увек прихваћене; погледајте на пример Ликаона.[4][5][6]

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ Compare Harper, Douglas. „camouflage”. Online Etymology Dictionary. Приступљено 2017-10-28.  – "Captives taken in war have been called prisoners since mid-14c.; phrase prisoner of war dates from 1630s".

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ John Hickman (2002). „What is a Prisoner of War For”. Scientia Militaria. 36 (2). Приступљено 14. 9. 2015. 
  2. ^ Wickham, Jason (2014) The Enslavement of War Captives by the Romans up to 146 BC, University of Liverpool PhD Dissertation. „Archived copy” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) на датум 24. 5. 2015. Приступљено 2015-05-24.  Wickham 2014 notes that for Roman warfare the outcome of capture could lead to release, ransom, execution or enslavement.
  3. ^ "The Roman Gladiator", The University of Chicago – "Originally, captured soldiers had been made to fight with their own weapons and in their particular style of combat. It was from these conscripted prisoners of war that the gladiators acquired their exotic appearance, a distinction being made between the weapons imagined to be used by defeated enemies and those of their Roman conquerors. The Samnites (a tribe from Campania which the Romans had fought in the fourth and third centuries BC) were the prototype for Rome's professional gladiators, and it was their equipment that first was used and later adopted for the arena. [...] Two other gladiatorial categories also took their name from defeated tribes, the Galli (Gauls) and Thraeces (Thracians)."
  4. ^ Homer, The Iliad with an English Translation by A.T. Murray, Ph.D. in two volumes. Cambridge, MA., Harvard University Press; London, William Heinemann, Ltd. 1924. Online version at the Perseus Digital Library.
  5. ^ Homer, Homeri Opera in five volumes. Oxford, Oxford University Press. 1920. Greek text available at the Perseus Digital Library.
  6. ^ Pseudo-Apollodorus, The Library with an English Translation by Sir James George Frazer, F.B.A., F.R.S. in 2 Volumes, Cambridge, MA, Harvard University Press; London, William Heinemann Ltd. 1921. Online version at the Perseus Digital Library. Greek text available from the same website.

Литература[уреди | уреди извор]

  • John Hickman, "What is a Prisoner of War For?" Scientia Militaria: South African Journal of Military Studies. Vol. 36, No. 2. 2008. pp. 19–35.
  • Full text of Third Geneva Convention, 1949 revision
  • „Prisoner of War”. Encyclopædia Britannica (CD изд.). 2002. 
  • Gendercide site
  • "Soviet Casualties and Combat Losses in the Twentieth Century", Greenhill Books, London, 1997, G. F. Krivosheev, editor.
  • "Keine Kameraden. Die Wehrmacht und die sowjetischen Kriegsgefangenen 1941–1945", Dietz, Bonn 1997, ISBN 3-8012-5023-7
  • Bligh, Alexander. 2015. "The 1973 War and the Formation of Israeli POW Policy – A Watershed Line? ". In Udi Lebel and Eyal Lewin (eds.), The 1973 Yom Kippur War and the Reshaping of Israeli Civil–Military Relations. Washington, DC: Lexington Books (2015), 121–146.
  • Bligh, Alexander. 2014. "The development of Israel's POW policy: The 1967 War as a test case", Paper presented at the Seventh Annual ASMEA Conference: Searching for Balance in the Middle East and Africa (Washington, D.C., 31 October 2014).
  • The stories of several American fighter pilots, shot down over North Vietnam are the focus of American Film Foundation's 1999 documentary Return with Honor, presented by Tom Hanks.
  • Lewis H. Carlson, WE WERE EACH OTHER'S PRISONERS: An Oral History of World War II American and German Prisoners of War, 1st Edition.; 1997, BasicBooks (HarperCollins, Inc). ISBN 0-465-09120-2.
  • Peter Dennis, Jeffrey Grey, Ewan Morris, Robin Prior with Jean Bou : The Oxford Companion to Australian Military History 2nd edition (Melbourne: Oxford University Press Australia & New Zealand, 2008) OCLC 489040963.
  • H.S. Gullett, Official History of Australia in the War of 1914–18, Vol. VII The Australian Imperial Force in Sinai and Palestine 10th edition (Sydney: Angus & Robinson, 1941) OCLC 220900153.
  • Alfred James Passfield, The Escape Artist: An WW2 Australian prisoner's chronicle of life in German POW camps and his eight escape attempts, 1984 Artlook Books Western Australia. ISBN 0-86445-047-8.
  • Rivett, Rohan D. (1946). Behind Bamboo. Sydney: Angus & Robertson. Republished by Penguin, 1992; ISBN 0-14-014925-2.
  • George G. Lewis and John Mewha, History of prisoner of war utilization by the United States Army, 1776–1945; Dept. of the Army, 1955.
  • Vetter, Hal, Mutine at Koje Island; Charles Tuttle Company, Vermont, 1965.
  • Jin, Ha, War Trash: A novel; Pantheon, 2004. ISBN 978-0-375-42276-8.
  • Sean Longden, Hitler's British Slaves. First Published Arris Books, 2006. Second Edition, Constable Robinson, 2007.
  • Desflandres, Jean, Rennbahn: Trente-deux mois de captivité en Allemagne 1914–1917 Souvenirs d'un soldat belge, étudiant à l'université libre de Bruxelles 3rd edition (Paris, 1920)
  • Devaux, Roger. Treize Qu'ils Etaient: Life of the French prisoners of war at the peasants of low Bavaria (1939–1945) – Mémoires et Cultures—2007—ISBN 2-916062-51-3
  • Doylem Robert C. The Enemy in Our Hands: America's Treatment of Prisoners of War From the Revolution to the War on Terror (University Press of Kentucky, 2010); 468 pages; Sources include American soldiers' own narratives of their experiences guarding POWs plus Webcast Author Interview at the Pritzker Military Library on 26 June 2010
  • Gascare, Pierre. Histoire de la captivité des Français en Allemagne (1939–1945), Éditions Gallimard, France, 1967 – ISBN 2-07-022686-7.
  • McGowran, Tom, Beyond the Bamboo Screen: Scottish Prisoners of War under the Japanese. 1999. Cualann Press Ltd
  • Arnold Krammer, ''Nazi Prisoners of War in America 1979 Stein & Day; 1991, 1996 Scarborough House. ISBN 0-8128-8561-9.
  • Bob Moore,& Kent Fedorowich eds., Prisoners of War and Their Captors in World War II, Berg Press, Oxford, UK, 1997.
  • Bob Moore, and Kent Fedorowich. The British Empire and Its Italian Prisoners of War, 1940–1947 (2002) excerpt and text search
  • David Rolf, Prisoners of the Reich, Germany's Captives, 1939–1945, 1998; on British POWs
  • Scheipers, Sibylle Prisoners and Detainees in War , European History Online, Mainz: Institute of European History, 2011, retrieved: 16 November 2011.
  • Paul J. Springer. America's Captives: Treatment of POWs From the Revolutionary War to the War on Terror (University Press of Kansas; 2010); 278 pages; Argues that the US military has failed to incorporate lessons on POW policy from each successive conflict.
  • Vance, Jonathan F. (март 2006). The Encyclopedia of Prisoners of War & Internment (PDF) (Hardcover) (Second изд.). Millerton, NY: Grey House Pub, 2006. стр. 800. ISBN 1-59237-120-5.  |ISBN 978-1-59237-120-4 EBook ISBN 978-1-59237-170-9
  • Richard D. Wiggers, "The United States and the Denial of Prisoner of War (POW) Status at the End of the Second World War", Militargeschichtliche Mitteilungen 52 (1993) pp. 91–94.
  • Winton, Andrew, Open Road to Faraway: Escapes from Nazi POW Camps 1941–1945. 2001. Cualann Press Ltd.
  • Harris, Justin Michael. "American Soldiers and POW Killing in the European Theater of World War II"
  • United States. Government Accountability Office. DOD's POW/MIA Mission: Capability and Capacity to Account for Missing Persons Undermined by Leadership Weaknesses and Fragmented Organizational Structure: Testimony before the Subcommittee on Military Personnel, Committee on Armed Services, U.S. House of Representatives. Washington, D.C.: U.S. Government Printing Office, 2013.
  • On 12 February 2013, three American POWs gathered at the Pritzker Military Library for a webcast conversation regarding their individual experiences as POWs and the memoirs they each published:

Спољашње везе[уреди | уреди извор]