Додекафонија — разлика између измена
Cat-a-lot: премештање из Категорија:Музички појмови у Категорија:Музичка терминологија |
Нема описа измене |
||
Ред 13: | Ред 13: | ||
:<small>према ''Музички лексикон'' ''Илија Врсајков''</small> |
:<small>према ''Музички лексикон'' ''Илија Врсајков''</small> |
||
{{нормативна контрола}} |
|||
[[Категорија:Музичка терминологија]] |
[[Категорија:Музичка терминологија]] |
Верзија на датум 17. јануар 2022. у 15:35
Додекафонија (од грч. δόδεκα дванаест), дванаесттонска музика, композициони поступак који се, по класичној Шенберговој (Arnold Schönberg) дефиницији,
- састоји у сталној и искључивој употреби низа састављеног од дванаест различитих тонова.
Овај постпуак је први пут дословно примењен у Шенберговом оп. 23, Пет клавирских композиција, насталих у периоду од 1921. до 1923. године. Дванаесттонска техника се не везује на законе тоналитета и тиме условљене системе мола и дура, тако да се код једне додекафоне композиције не може говорити о одређеном тоналитету.
Додекафона композиција се заснива на једном низу (серији) по избору композитора распоређених дванаест тонова хроматске лествице. Ови су тонови међусобно равноправни, и не може бити речи ни о каквом тоналном центру, као што је случај са тоналном музиком. Као пример, навешћемо два додекафона низа из Шенбергових дела:
Током протеклих деценија, класична додекафонија је еволуирала у такозвану серијалну музику. Поред Шенберга, за чије се име додекафонија најчешће везује, најмаркантнији представници овог правца су Албан Берг (Alban Berg) и Антон Веберн (Anton Webern), у чијем је случају дошао до изражаја такозвани поентилизам.
- према Музички лексикон Илија Врсајков