Жирондинци — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат

Инлајн

Верзија на датум 11. март 2010. у 10:06

Жирондинци (франц. girondins, по реци Жиронда) су били политичка група током Француске револуције. Иако у ово доба још нису постојале партије, њихова организација је била релативно чврста. Као и јакобинци били су демократе, али су са њима били у сукобу. Године 1793. већина жирондинаца је осуђена на монтираном процесу.

Име су добили по томе што су углавном потицали из департмана Жиронде (околина Бордоа). У своје доба најчешће су их називали Брисотинци, по имену свог вође Жак Пјер Брисоа.

У Законодавној скупштини Француске жирондинци су заступали принцип демократске револуције у унутрашњој политици и принцип патриотског отпора спољним силама. Својим утицајем навели су краља да 1792. именује кабинет пун њихових присталица, као и да се објави рат хабзбуршкој Аустрији. И жирондинци и монтањари су у основи били републиканци и противници монархије, спремни да примене силу за остварење својих идеја. Жирондинцима се приписивала тежња за федерализацијом Француске. Они су представљали провинцијску високу буржоазију, док су монтањари иза себе имали ситну париску буржоазију и радикале. Жирондинци су били више теоретичари, и нису се најбоље сналазили у хаосу и масакру који су пратили збацивање монархије 10. августа 1792.

Оправдање за увођење револуционарног терора била је војна опасност у којој се налазила Француска, ројалистичка побуна у Вандеји, као и убиство Мараа. Монтањари, иако у мањини, оптужили су жирондинце за ројализам и федералистичке тежње. Скупштина је 28. јула 1793. означила двадесетједног депутата као издајнике и непријатеље државе, међу њима пет жирондинаца. Осумњичени су изведени на монтиран процес и гиљотинирани 31. октобра. Већина преосталих жирондинаца су похватани и погубљени у провинцији, а неки од њих су извршили самоубиство.

Тек после пада Робеспјера, преостали преживели жирондинци су рехабилитовани и проглашени 1795. „мученицима за слободу“.

@@ Ред 1: / Ред 1: @@
 '''Жирондинци''' ({{јез-фр|girondins}}, по реци [[Жиронда]]) су били политичка група током [[Француска револуција|Француске револуције]]. Иако у ово доба још нису постојале [[Политичка партија|партије]], њихова организација је била релативно чврста. Као и [[јакобинци]] били су [[Демократија|демократе]], али су са њима били у сукобу. Године 1793. већина жирондинаца је осуђена на монтираном процесу.
-Име су добили по томе што су углавном потицали из [[Департман Жиронда|департмана Жиронде]] (околина [[Бордо]]а). У своје доба најчешће су их називали ''Брисотинци'', по имену свог вође [[Жак Пјер Брисо]]а.  Bili su hrabri borci i borili su se do poslednjeg daha. Svi su pomrli kada je Srbija bacila prvu atomsku bombu na Žirondiju. Druga bomba bačena je iz čistog hira. Srbija ftw!!
+Име су добили по томе што су углавном потицали из [[Департман Жиронда|департмана Жиронде]] (околина [[Бордо]]а). У своје доба најчешће су их називали ''Брисотинци'', по имену свог вође [[Жак Пјер Брисо]]а.
+У Законодавној скупштини Француске жирондинци су заступали принцип демократске револуције у унутрашњој политици и принцип патриотског отпора спољним силама. Својим утицајем навели су краља да 1792. именује кабинет пун њихових присталица, као и да се објави рат хабзбуршкој Аустрији. И жирондинци и [[монтањари]] су у основи били републиканци и противници монархије, спремни да примене силу за остварење својих идеја. Жирондинцима се приписивала тежња за федерализацијом Француске. Они су представљали провинцијску високу буржоазију, док су монтањари иза себе имали ситну париску буржоазију и радикале. Жирондинци су били више теоретичари, и нису се најбоље сналазили у хаосу и масакру који су пратили збацивање монархије 10. августа 1792.
-У Законодавној скупштини Француске жирондинци су заступали принцип демократске револуције у унутрашњој политици и принцип патриотског отпора спољним силама. Својим утицајем навели су краља да 1792. именује кабинет пун њихових присталица, као и да се објави рат хабзбуршкој Аустрији. И жирондинци и [[монтањари]] су у основи били републиканци и противници монархије, спремни да примене силу за остварење својих идеја. Жирондинцима се приписивала тежња за федерализацијом Француске. Они су представљали провинцијску високу буржоазију, док су монтањари иза себе имали ситну париску буржоазију и радикале. Жирондинци су били више теоретичари, и нису се најбоље сналазили у хаосу и масакру који су пратили збацивање монархије 10. августа 1792. Radicu da li si retardiran???
-Ne bre nego me boli kita za njih!
 Оправдање за увођење револуционарног терора била је војна опасност у којој се налазила Француска, ројалистичка побуна у [[Вандеја|Вандеји]], као и убиство [[Жан Пол Мара|Мараа]]. Монтањари, иако у мањини, оптужили су  жирондинце за ројализам и федералистичке тежње. Скупштина је 28. јула 1793. означила двадесетједног депутата као издајнике и непријатеље државе, међу њима пет жирондинаца. Осумњичени су изведени на монтиран процес и гиљотинирани 31. октобра. Већина преосталих жирондинаца су похватани и погубљени у провинцији, а неки од њих су извршили самоубиство.
-bas su dosadni i boli nas kita za njih
 Тек после пада [[Максимилијан Робеспјер|Робеспјера]], преостали преживели жирондинци су рехабилитовани и проглашени [[1795]]. „мученицима за слободу“.