Бордо

Из Википедије, слободне енциклопедије
Бордо
франц. Bordeaux
GaronneBordeaux.jpg
Река Гарона и Пјеров мост у Бордоу
Грб
Основни подаци
Држава  Француска
Регион Аквитанија
Департман Жиронда
Становништво
Становништво (2011-01-01) 239.399[1]
Агломерација (2011) 1.140.668
Густина становништва 4850,06 ст./km2
Географске карактеристике
Координате 44°50′19″ СГШ; 0°34′42″ ЗГД / 44.838611° СГШ; 0.578333° ЗГД / 44.838611; -0.578333 Координате: 44°50′19″ СГШ; 0°34′42″ ЗГД / 44.838611° СГШ; 0.578333° ЗГД / 44.838611; -0.578333
Временска зона UTC+1, лети UTC+2
Надморска висина 1—42 m
Површина 49,36 km2
Бордо на мапи Француске
Бордо
Бордо
Бордо на мапи Француске
Остали подаци
Градоначелник Ален Жипе
Поштански код 33000, 33100, 33200, 33300, 33800
INSEE код 33063
Веб-сајт www.bordeaux.fr

Бордо (франц. Bordeaux) је универзитетски град у југозападној Француској, главни град региона Аквитанија и департмана Жиронда. По подацима из 2011. године број становника у месту је био 239.399, а густина насељености је износила 4.850 становника/км². У широј градској области (Бордо-Либурн-Арашон) живи 1,2 милиона људи. Шире подручје око Бордоа се сматра за веома атрактивно за живот, па се становништво за само 9 година повећало за чак 200.000[2] (од 1999. до 2008).

Град је познат у свету по виноградима у својој околини, посебно од 18. века („златно доба Бордоа“).

Географија[уреди]

Бордо се налази на реци Гарона, око 45 километара од Бискајског залива, дела Атлантског океана. Град се због облика реке често назива Месечева лука. Неколико километра низводно од центра река Гарона се састаје са реком Дордоња и гради естуар Жиронда дуг око 70 километара. У време плиме морска вода потисне речну уназад и подигне ниво речних вода за један метар.

Клима[уреди]

У Бордоу влада океанска клима. Зиме су благе услед благих ветрова са Атлантика, док су лета дуга и топла. Просечна зимска температура је 6,53 °C. Просечна летња температура је 19,51 °C, а рекорд је забележен 2003. са 23,3 °C.

Клима (Бордо)
Показатељ \ Месец .Јан. .Феб. .Мар. .Апр. .Мај. .Јун. .Јул. .Авг. .Сеп. .Окт. .Нов. .Дец. .Год.
Апсолутни максимум, °C (°F) 20,2
(68,4)
26,2
(79,2)
27,7
(81,9)
31,1
(88)
35,4
(95,7)
39,2
(102,6)
38,8
(101,8)
40,7
(105,3)
37,0
(98,6)
32,2
(90)
25,1
(77,2)
22,5
(72,5)
40,7
(105,3)
Средњи максимум, °C (°F) 10,1
(50,2)
11,7
(53,1)
15,1
(59,2)
17,3
(63,1)
21,2
(70,2)
24,5
(76,1)
26,9
(80,4)
27,1
(80,8)
24,0
(75,2)
19,4
(66,9)
13,7
(56,7)
10,5
(50,9)
18,5
(65,3)
Просек, °C (°F) 6,6
(43,9)
7,5
(45,5)
10,3
(50,5)
12,4
(54,3)
16,1
(61)
19,3
(66,7)
21,4
(70,5)
21,4
(70,5)
18,5
(65,3)
14,9
(58,8)
9,9
(49,8)
7,2
(45)
13,8
(56,8)
Средњи минимум, °C (°F) 3,1
(37,6)
3,3
(37,9)
5,4
(41,7)
7,4
(45,3)
11,0
(51,8)
14,1
(57,4)
15,8
(60,4)
15,7
(60,3)
12,9
(55,2)
10,4
(50,7)
6,1
(43)
3,8
(38,8)
9,1
(48,4)
Апсолутни минимум, °C (°F) −16,4
(2,5)
−15,2
(4,6)
−9,9
(14,2)
−5,3
(22,5)
−1,8
(28,8)
2,5
(36,5)
4,8
(40,6)
1,5
(34,7)
−1,8
(28,8)
−5,3
(22,5)
−12,3
(9,9)
−13,4
(7,9)
−16,4
(2,5)
Количина падавина, mm (in) 87,3
(34,37)
71,7
(28,23)
65,3
(25,71)
78,2
(30,79)
80,0
(31,5)
62,2
(24,49)
49,9
(19,65)
56,0
(22,05)
84,3
(33,19)
93,3
(36,73)
110,2
(43,39)
105,7
(41,61)
944,1
(371,69)
[тражи се извор]


Историја[уреди]

Бордо је настао као келтска тврђава у 3. веку п. н. е. У римско доба био је познат под именом Бурдигала и био главни град провинције Аквитанија. Већ тад се у овој регији производило вино, чему је погодовала близина мора као трговачког пута. У 5. веку град су заузели Западни Готи, а 732. на краће време Арапи. Удајом Елеоноре од Аквитаније за Хенрија Плантагента 1152. град је постао енглески посед. У наредним вековима Бордо је доживео трговачки успон, изграђени су градски зидови и градска катедрала. Тада је био престоница историјске области Гијена (даншња северна Аквитанија). После Битке код Кастијона 1453. (види: Стогодишњи рат), град је прикључен Француској. Ова промена није била добра за економију града који је изгубио улогу посредникаа у трговини вином са Енглеском. Током 16. века трговина се опоравила, а поред вином, трговало се шећером и робовима са Кариба. Луј XIV је 1653. заузео град и оснажио централну власт у Бордоу. Време 18. века представљало је „златно доба“ Бордоа. Тада је изграђено око 5000 зграда у градском центру. Виктор Иго је једном рекао за град Бордо: „узмите Версај, додајте Антверпен, добићете Бордо“. Барон Осман, дугогодишњи префект Бордоа, искористио је искуство из Бордоа у великом пројекту трансформације Париза у доба Наполеона III.

Део града (Месечева лука) је од јуна 2007. на листи Светске баштине УНЕСКО.


Демографија[уреди]

Демографија
1962. 1968. 1975. 1982. 1990. 1999. 2006. 2011.
249.688 266.662 223.131 208.159 210.336 215.363 232.260 239.399


Међународна сарадња[уреди]

Уједињено Краљевство Бристол (Уједињено Краљевство), од 1947.}[3]
Перу Лима (Перу), од 1957.[4]
Канада Квебек (Канада), од 1962.}[4]
Немачка Минхен (Немачка), од 1964.[4]
Сједињене Америчке Државе Лос Анђелес (САД), од 1968.}[4]
Португалија Порто (Португал), од 1978.[3]
Јапан Фукуока (Јапан), од 1982.[4]
Шпанија Мадрид (Шпанија), од 1984.}[4]
Израел Ашдод (Израел), од 1984.[3]
Мароко Казабланка (Мароко), од 1988.[4]
Кина Вухан (Кина), од 1998.[3]
Русија Санкт Петербург (Русија), од 1992.[3]
Пољска Краков (Пољска), од 1993.[4]
Летонија Рига (Летонија), од 1993.[3]
Мали Бамако (Мали), од 1999.[3]
Шпанија Билбао (Шпанија), od 2000.[3]
Алжир Оран (Алжир), од 2003.[3]
Буркина Фасо Уагадугу (Буркина Фасо), од 2005.[3]
Палестина (држава) Рамала (Палестина), од 2007.[3]

Општина Бордо је потписала преко 50 уговора у сарадњи са разним градовима.

Галерија[уреди]

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Координате: 44°50′19″сгш, 00°34′42″згд