Пређи на садржај

Рзав — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 13: Ред 13:
*[[Дрина]]
*[[Дрина]]
*[[Вишеград]]
*[[Вишеград]]

{{DEFAULTSORT:Рзав}}


[[Категорија:Ријеке Републике Српске]]
[[Категорија:Ријеке Републике Српске]]

Верзија на датум 5. јун 2010. у 03:12

Координате: Географску ширину није могуће обрадити као број:43_47_13_N_19_17_38_E_type:waterbody_region:BA
Invalid arguments have been passed to the {{#coordinates:}} function

Рзав је река у Републици Српској, БиХ. , са много клисура и кањона, настаје на подручју националног парка Тара спајањем Белог и Црног Рзава код села Доње Вардиште, на свом путу до коначног одредишта - ушћа у Дрину које се налази у Вишеграду.

Кањон реке Рзав код села Вардиште

Пролази кроз изузетне пејзаже које карактеришу високе и стрме хридине сиво-белих тонова по којима расте четинарско растиње. Читавим током Рзава ишла је некада стара пруга коју су градили Аустријанци и која је када је саграђена била ремек-дело инжењерства. Сматра се да су стотине радника, углавном странаца, аустријских заробљеника, оставили своје животе у рзавским стенама бушећи тунеле.

Пре 2 године је покренута иницијатива за обновом чувеног ћире који би ишао од Мокре Горе преко Котромана, Вардишта, Добруна и Вишеграда. Радови на обнови шина и целокупне пруге су завршени а ускоро се очекује и пролазак ћире продуженом маршутом уз Рзав. Пре изградње ХЕ Перућац, Рзав је био једна од најбогатијих река рибом које би долазиле с пролећем да се мресте у њему.

Река Рзав тече и поред Добруна, старог средњевековног утврђеног града, који је био веома значајан трговачки центар на овом најзначајнијем караванском путу од Медитерана до централног Балкана. У другој половини 14. века саграђен је манастир Добрун који и данас постоји. Специфичан је по фрескама из 14. века на којима су приказани српски владари и чланови ктиторске породице, а такође и по изузетно вредној збирци икона и црквеног мобилијара од којих неки примерци датирају још из 13. века.

Види још