Дафнис — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
м r2.6.4) (Бот Мења: nl:Daphnis (mythologie); козметичке промене
Ред 1: Ред 1:
[[Слика:PanandDaphnis.jpg|мини|десно|250п|'''Дафнис''' и Пан]]'''Дафнис''' или '''Дафнид''' ({{јез-гр|Daphnis}}) ({{јез-лат|Daphnis}}) син бога [[Хермес]]а и једне [[нимфа|нимфе]], први певач [[пастир]]ских песама.
[[Слика:PanandDaphnis.jpg|мини|десно|250п|'''Дафнис''' и Пан]]'''Дафнис''' или '''Дафнид''' ({{јез-гр|Daphnis}}) ({{јез-лат|Daphnis}}) син бога [[Хермес]]а и једне [[нимфа|нимфе]], први певач [[пастир]]ских песама.


==Митологија==
== Митологија ==
Дафнис је, као оснивач нове уметничке врсте, постао јунак многобројних прича које славе пастирски идиличан живот. Живео је на [[Сицилија|Сицилији]], а његов живот је био сушта супротност људима који траже славу у ратовима и богаћењу.
Дафнис је, као оснивач нове уметничке врсте, постао јунак многобројних прича које славе пастирски идиличан живот. Живео је на [[Сицилија|Сицилији]], а његов живот је био сушта супротност људима који траже славу у ратовима и богаћењу.


Ред 8: Ред 8:
Бог [[Пан]] је научио Дафниса да свира фрулу. Док га је учио свирању, Пан се заљубио у Дафниса.
Бог [[Пан]] је научио Дафниса да свира фрулу. Док га је учио свирању, Пан се заљубио у Дафниса.


==О Дафнису==
== О Дафнису ==
Поред Дафниса, који је први певач буколика - пастирских песама из античког доба, постоји и Дафнис, пастир из [[Вергилије]]вих „''Буколика''“, и јунак Дафнис из Лонговог дела „''Дафнис и Хлоја''“ - 2. век.
Поред Дафниса, који је први певач буколика - пастирских песама из античког доба, постоји и Дафнис, пастир из [[Вергилије]]вих „''Буколика''“, и јунак Дафнис из Лонговог дела „''Дафнис и Хлоја''“ - 2. век.


Лонгов роман, потпуно заборављен стотинама година, је у 18. веку изашао из заборава, и у доба [[рококо]]а постао веома помодан роман и инспирација уметницима за многобројна нова дела.
Лонгов роман, потпуно заборављен стотинама година, је у 18. веку изашао из заборава, и у доба [[рококо]]а постао веома помодан роман и инспирација уметницима за многобројна нова дела.
*Дафнис и Хлоја - [[Морис Равел]], кореографска симфонија
* Дафнис и Хлоја - [[Морис Равел]], кореографска симфонија
*Дафнис и Хлоја - [[Жак Офенбах]], оперета
* Дафнис и Хлоја - [[Жак Офенбах]], оперета


За Лонгов роман, [[Гете]] је рекао:
За Лонгов роман, [[Гете]] је рекао:
*„''... последњи цвет старе грчке књижевности... ... раван оном најбољем што је икада било написано...''“
* „''... последњи цвет старе грчке књижевности... ... раван оном најбољем што је икада било написано...''“






{{Commonscat|Daphnis (mythology)}}
{{Commonscat|Daphnis (mythology)}}
==Спољашње везе==
== Спољашње везе ==
*[http://www.androphile.org/preview/Library/Mythology/Greek/Daphnis/Pan_and_Daphnis.htm Дафнис и Пан]
* [http://www.androphile.org/preview/Library/Mythology/Greek/Daphnis/Pan_and_Daphnis.htm Дафнис и Пан]



[[Категорија:Грчка митологија]]
[[Категорија:Грчка митологија]]
Ред 43: Ред 42:
[[la:Daphnis]]
[[la:Daphnis]]
[[hu:Daphnisz]]
[[hu:Daphnisz]]
[[nl:Daphnis]]
[[nl:Daphnis (mythologie)]]
[[pt:Dáfnis]]
[[pt:Dáfnis]]
[[ru:Дафнис]]
[[ru:Дафнис]]

Верзија на датум 6. јануар 2011. у 19:59

Дафнис и Пан

Дафнис или Дафнид (грч. Daphnis) (лат. Daphnis) син бога Хермеса и једне нимфе, први певач пастирских песама.

Митологија

Дафнис је, као оснивач нове уметничке врсте, постао јунак многобројних прича које славе пастирски идиличан живот. Живео је на Сицилији, а његов живот је био сушта супротност људима који траже славу у ратовима и богаћењу.

Дафнис је, неславно и нејуначки и умро, као што је и живео. Заљубио се у једну од нимфи и, заслепљен њеном лепотом није пред собом видео провалију у коју је пао и изгубио живот.

Бог Пан је научио Дафниса да свира фрулу. Док га је учио свирању, Пан се заљубио у Дафниса.

О Дафнису

Поред Дафниса, који је први певач буколика - пастирских песама из античког доба, постоји и Дафнис, пастир из ВергилијевихБуколика“, и јунак Дафнис из Лонговог дела „Дафнис и Хлоја“ - 2. век.

Лонгов роман, потпуно заборављен стотинама година, је у 18. веку изашао из заборава, и у доба рококоа постао веома помодан роман и инспирација уметницима за многобројна нова дела.

За Лонгов роман, Гете је рекао:

  • ... последњи цвет старе грчке књижевности... ... раван оном најбољем што је икада било написано...


Спољашње везе