Београдска сахат-кула — разлика између измена
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
| Ред 1: | Ред 1: | ||
''' |
'''[[Београд]]ска сахат-кула''' је кула горњег града [[Београдска тврђава|Београдске тврђаве]]. Кула се издиже изнад капије, а капија је управо по овој кули добила назив. Спада у најзначијнија и најочуванија знамења горњег града. |
||
Градња је почела 1740. године за време аустроугарске управе под вођством венецијанског градитеља Андреа Корнара, а довршена 1789. године, тада већ под турском влашћу али са истим градитељем. |
Градња је почела [[1740]]. године за време аустроугарске управе под вођством венецијанског градитеља Андреа Корнара, а довршена [[1789]]. године, тада већ под турском влашћу али са истим градитељем. |
||
Данашњи часовник (оспособљен 2003. године) је израђен почетком 20. |
Данашњи часовник (оспособљен [[2003]]. године) је израђен почетком [[20. век]]а звоноливница Пантелић из Земуна. Но иако је првобитни Пантелићев механизам обновљен и оспособљен, ипак је уграђен микрорачунарски контролисан систем са електромоторима, сензорима и електромагнетима који откуцава на четврт сата док се стари механизам чува. |
||
== Раније куле == |
== Раније куле == |
||
На дрворезу Волфганга Реса из времена када су Турци освојили Београд 1521-22. је приказана палата на северном бедему Горњег града, источно од замка, са сат кулом окренутом га Доњем граду. Кула веома наликује немачким кулама баварског типа, из чега се може претпоставити да потиче из времена Улриха Цељског. Обзиром да је то исто време монаха Лазара, може се претпоставити да је сатни механизам домаће израде, а да је кула изграђена по немачким плановима. Кула је порушена 1521. године током турске опсаде града и не постоје никакви археолошки подаци о њој. |
На дрворезу Волфганга Реса из времена када су [[Турци]] освојили Београд 1521-22. је приказана палата на северном бедему Горњег града, источно од замка, са сат кулом окренутом га Доњем граду. Кула веома наликује немачким кулама баварског типа, из чега се може претпоставити да потиче из времена Улриха Цељског. Обзиром да је то исто време монаха Лазара, може се претпоставити да је сатни механизам домаће израде, а да је кула изграђена по немачким плановима. Кула је порушена 1521. године током турске опсаде града и не постоје никакви археолошки подаци о њој. |
||
==Види још== |
==Види још== |
||
Верзија на датум 9. јун 2006. у 02:34
Београдска сахат-кула је кула горњег града Београдске тврђаве. Кула се издиже изнад капије, а капија је управо по овој кули добила назив. Спада у најзначијнија и најочуванија знамења горњег града.
Градња је почела 1740. године за време аустроугарске управе под вођством венецијанског градитеља Андреа Корнара, а довршена 1789. године, тада већ под турском влашћу али са истим градитељем.
Данашњи часовник (оспособљен 2003. године) је израђен почетком 20. века звоноливница Пантелић из Земуна. Но иако је првобитни Пантелићев механизам обновљен и оспособљен, ипак је уграђен микрорачунарски контролисан систем са електромоторима, сензорима и електромагнетима који откуцава на четврт сата док се стари механизам чува.
Раније куле
На дрворезу Волфганга Реса из времена када су Турци освојили Београд 1521-22. је приказана палата на северном бедему Горњег града, источно од замка, са сат кулом окренутом га Доњем граду. Кула веома наликује немачким кулама баварског типа, из чега се може претпоставити да потиче из времена Улриха Цељског. Обзиром да је то исто време монаха Лазара, може се претпоставити да је сатни механизам домаће израде, а да је кула изграђена по немачким плановима. Кула је порушена 1521. године током турске опсаде града и не постоје никакви археолошки подаци о њој.
Види још
- Монах Лазар или Србин Лазар (Светогорац)