Скопљанска сахат-кула
| Скопљанска сахат-кула | |
|---|---|
 Поглед на кулу | |
  Скопљанска сахат-кула Локација на мапи Скопља | |
| Основне информације | |
| Локација | Стара скопска чаршија |
| Координате | 42° 00′ 07″ С; 21° 26′ 29″ И / 42.0020543° С; 21.441399199999978° И |
| Град | Скопље |
| Држава |  Северна Македонија |
| Архитектонски опис | |
| Оснивање | 1566 |
| Завршетак изградње | 1572 |
Скопљанска сахат-кула је шестоспратна сахат-кула, која се налази северно од Султан-Муратове џамије, у њеном дворишту. Кула је стационирана у Старој скопској чаршији, у централном делу Скопља.
Грађена је у периоду од 1566. до 1572. године и у то време била је прва сахат-кула на простору Османског царства.
Механизам за сат донесен је са куле из Сигета из Мађарске, одакле су га украли Турци. Кула је изграђена на темељима средњовековне одбрамбене куле. Прво је била дрвена, али је касније дозидана цигла.[1][2]
Историја[уреди | уреди извор]
Према доказима, кула је изграђена у периоду од 1566. до 1572. године, а сат је донесен из града Сигета из Мађарске. Током паљења Скопља 1689. године кула је претрпела велику штету, али је ипак остала у оригиналном облику, све до 1904. године, када је према наређењу Хафиз-паше преуређена.[3] Током земљотреса у Скопљу 1963. године, кула је доста оштећена, као и сат, а касније је обновљена. Нови часовници су додати 26. маја 2008. године у оквиру пројекта општине Чаир за њену реконструкцију.
Архитектура[уреди | уреди извор]
О изгледу и сврси куле писао је велики број познатих путописаца. Тако је француски путописац Филип Дифрен-Кане забележио:
„У Скопљу постоји сат који се чује у целом граду, а сат откуцава на француски начин“[4]
Према Мустафи хаџи-Калфу, овај торањ био је највећи међу свим торњевима хришћана, а сат је радио константно, при чему се звоно чуло на два сата.[4]
На основу записа Мустафе хаџи-Калфе и Елвије Челебије претпоставља се да је конструкција торња у оригиналном облику била шестоугаона основа, а да је горњи део био изграђен од дрвене конструције. Након обнове 1904. године замењена је дрвена конструкција, са циглом, након чега је зграда потпуно опљачкана. До врха куле води 105 степеника.[5]
Галерија[уреди | уреди извор]
-
Поглед на кулу, 20. век
-
Разгледница из 1931. године, џамија и Сахат кула
-
Султан-Муратова џамија и кула 1939. године
-
Минарет џамије и кула
-
Сахат кула на разгледници, почетак 20. века
-
Сахат кула и Султан-Муратова џамија, фотографисано 1916/1918
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Димовска - Чоловиќ, Мирјана (2008). Саат кулите во Република Македонија (PDF) (на језику: македонски). Скопје: Национален конзерваторски центар-скопје; Едиција Културно-историско наследство на Северна Македонија. стр. 114. ISBN 978-9989-131-08-0.
- ^ „Джамиите на Скопие”. Архивирано из оригинала 23. 03. 2015. г. Приступљено 30. 05. 2018.
- ^ „The story behind: Saat Kula (clock tower)”. Архивирано из оригинала 12. 06. 2018. г. Приступљено 30. 05. 2018.
- ^ а б „Филип Дифрен-Кане од престојот во Македонија во 1573”. mn.mk.
- ^ Саат кулата – скопскиот јавен часовник Архивирано на сајту Wayback Machine (12. јун 2018), sataracarsija.mk.
Литература[уреди | уреди извор]
- Димовска - Чоловиќ, Мирјана (2008). Саат кулите во Република Македонија (PDF) (на језику: македонски). Скопје: Национален конзерваторски центар-скопје; Едиција Културно-историско наследство на Република Македонија. стр. 114. ISBN 978-9989-131-08-0.
- С. Стојменов, И. Чоловић: „Поглед врз Старата скопска чаршија“, Делфина 3, Скопје, 2003.
- Лидија Кумбараџи-Богојевић: „Османлиски споменици во Скопје“, Скопје, 1998
