Инклинација — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот Додаје: mr:कक्षेचा कल |
м r2.7.1) (Робот додаје: sh:Inklinacija |
||
Ред 56: | Ред 56: | ||
[[sk:Uhol sklonu dráhy]] |
[[sk:Uhol sklonu dráhy]] |
||
[[sl:Naklon tira]] |
[[sl:Naklon tira]] |
||
[[sh:Inklinacija]] |
|||
[[fi:Inklinaatio]] |
[[fi:Inklinaatio]] |
||
[[sv:Banlutning]] |
[[sv:Banlutning]] |
Верзија на датум 24. фебруар 2011. у 18:17
Инклинација је угао између неке задане равни и референтне равни и изражава се у степенима (°) од 0° до 180°.
Астрономија
Инклинација је један од 6 орбиталних параметара који описују облик и орјентацију орбите небеског тела, као и његов положај на њој.
У Сунчевом систему, инклинација (i на слици) орбите планете представља угао између равни орбите планете (или астероида, комете…) и еклиптике (орбитална раван Земље).
Али од интереса су и следеће инклинације:
- - угао између осе ротације неког тела и осе његове орбиталне равни. Нагиб осе Земље узрокује годишња доба
- инклинација орбите сателита
- - угао између орбите неког сателита и екватора матичне планете
Постоји неколико карактеристичних инклинација које одређују и назив орбите. На примеру орбите сателита око планете:
- Инклинација од 0° значи да сателит обилази матично тело у његовој екваторијалној равни, у смеру ротације планете. Оваква орбита се назива директна.
- Инклинација од 90° значи да је сателит у поларној орбити, па сателит пролази и изнад полова планета.
- Инклинација од 180° значи да сателит обилази планету у њеној екваторијалног равни, али у смеру обрнутом од ротације планета, дакле ретроградно.
Литература
- Р. Грин: "Астрономија: Класика у новом руху", Веста, 1998.
- З. Бркић и Б. Шеварлић: "Општа астрономија", Научна књига, 1981.