Арпадовићи — разлика између измена
м Робот мења: es:Casa de Árpad |
Нема описа измене |
||
| Ред 1: | Ред 1: | ||
[[Слика:Nte-kir-arpad.jpg|мини|Статуа Арпада у националном меморијалном парку у Опустасеру у Мађарској]] |
[[Слика:Nte-kir-arpad.jpg|мини|Статуа Арпада у националном меморијалном парку у Опустасеру у Мађарској]] |
||
, |
'''Арпади''', '''Арпадовићи''', '''Арпадовци''' или '''Лоза династије Арпад''' ({{Јез-мађ|Árpádok, Árpád-ház}}, {{Јез-слова|Arpádovci}}) су [[мађарска]] владарска династија из раног средњег века. Владали су [[Краљевина Мађарска|Мађарским краљевством]] до [[1301]]. године. Династија је добила име по војводи [[Арпад]]у ([[890]]—[[917]]) ({{Јез-мађ|Árpád}}). Под вођством Арпада [[Мађари]] су се спустили од [[Прут]]а, [[Дњестар|Дњестра]] и [[Буг]]а у [[Панонска низија|Панонску низију]]. [[Свети Стефан Мађарски]] је био први мађарски краљ. Краљ [[Коломан]] је завладао Хрватском [[1102]]. и Далмацијом [[1107]]. године. |
||
Арпадови су често имали сукобе са [[Византија|Византијом]] и [[Млетачка република|Венецијом]]. Са Византијом, Арпадови су ратовали због [[Босна|Босне]] и [[Срем]]а. Арпадови су исцрпјели краљевску моћ, тако да је власт у земљи прешла у руке крупних [[велможа]]. У Хрватској се истичу [[Крчки кнезови|кнезови Крчки]], [[Брибирски (Шубићи)]], [[Гусићи]], [[Бабонићи]] и други. Крајем [[13. вијек]]а владавина |
Арпадови су често имали сукобе са [[Византија|Византијом]] и [[Млетачка република|Венецијом]]. Са Византијом, Арпадови су ратовали због [[Босна|Босне]] и [[Срем]]а. Арпадови су исцрпјели краљевску моћ, тако да је власт у земљи прешла у руке крупних [[велможа]]. У Хрватској се истичу [[Крчки кнезови|кнезови Крчки]], [[Брибирски (Шубићи)]], [[Гусићи]], [[Бабонићи]] и други. Крајем [[13. вијек]]а владавина Арпадових претворила се у расуло. Смрћу посљедњег Арпада, Андрије III Млечанина [[1301]], завршава се линија ове династије на мађарском престолу. Арпадову лозу на престолу наслеђују [[Анжувинци]]. |
||
== Лоза Арпада == |
== Лоза Арпада == |
||
Верзија на датум 10. мај 2011. у 23:00
Арпади, Арпадовићи, Арпадовци или Лоза династије Арпад (мађ. Árpádok, Árpád-ház, слч. Arpádovci) су мађарска владарска династија из раног средњег века. Владали су Мађарским краљевством до 1301. године. Династија је добила име по војводи Арпаду (890—917) (мађ. Árpád). Под вођством Арпада Мађари су се спустили од Прута, Дњестра и Буга у Панонску низију. Свети Стефан Мађарски је био први мађарски краљ. Краљ Коломан је завладао Хрватском 1102. и Далмацијом 1107. године.
Арпадови су често имали сукобе са Византијом и Венецијом. Са Византијом, Арпадови су ратовали због Босне и Срема. Арпадови су исцрпјели краљевску моћ, тако да је власт у земљи прешла у руке крупних велможа. У Хрватској се истичу кнезови Крчки, Брибирски (Шубићи), Гусићи, Бабонићи и други. Крајем 13. вијека владавина Арпадових претворила се у расуло. Смрћу посљедњег Арпада, Андрије III Млечанина 1301, завршава се линија ове династије на мађарском престолу. Арпадову лозу на престолу наслеђују Анжувинци.
Лоза Арпада
Лоза Арпада (мађ. Árpádok, Árpád-ház)
- Иштван I (Свети Стефан Мађарски) (997—1038)
- Ласло I (1077—1095)
- Коломан (1095—1116)
- Иштван II (1116—1131)
- Бела II (1131—1141)
- Геза II (1141—1162)
- Стефан III (1162—1172)
- Бела III (1172—1196)
- Емерик (1196—1204)
- Андраш II (1204—1235)
- Бела IV (1235—1270)
- Иштван IV (1270—1272)
- Ласло IV Куман (1272—1290)
- Андраш III Млечанин (1290—1301).
