Рзав — разлика између измена
мНема описа измене |
м Bot: Adding {{Commonscat|Rzav (Zlatibor)}} |
||
Ред 34: | Ред 34: | ||
{{DEFAULTSORT:Рзав}} |
{{DEFAULTSORT:Рзав}} |
||
⚫ | |||
[[Категорија:Ријеке Републике Српске]] |
[[Категорија:Ријеке Републике Српске]] |
||
Ред 43: | Ред 44: | ||
[[fr:Rzav (Zlatibor)]] |
[[fr:Rzav (Zlatibor)]] |
||
[[hr:Rzav]] |
[[hr:Rzav]] |
||
⚫ | |||
[[no:Rzav i Zlatibor]] |
[[no:Rzav i Zlatibor]] |
||
[[nn:Rzav i Zlatibor]] |
Верзија на датум 19. мај 2011. у 06:23
Дашница | |
---|---|
Опште информације | |
Слив | Црноморски |
Водоток | |
Ушће | Дрина |
Географске карактеристике | |
Држава/е | Србија, БиХ |
Насеља | Вишеград |
Притоке | Јадар и Тишћа |
Река на Викимедијиној остави |
Рзав је река у Републици Српској, Босна и Херцеговина, са много клисура и кањона, настаје на подручју националног парка Тара спајањем Белог и Црног Рзава код села Доње Вардиште, на свом путу до коначног одредишта - ушћа у Дрину које се налази у Вишеграду. Пролази кроз изузетне пејзаже које карактеришу високе и стрме хридине сиво-белих тонова по којима расте четинарско растиње. Читавим током Рзава ишла је некада стара пруга коју су градили Аустријанци и која је када је саграђена била ремек-дело инжењерства. Сматра се да су стотине радника, углавном странаца, аустријских заробљеника, оставили своје животе у рзавским стенама бушећи тунеле.
2004. године је покренута иницијатива за обновом чувеног ћире који би ишао од Мокре Горе преко Котромана, Вардишта, Добруна и Вишеграда. Радови на обнови шина и целокупне пруге су завршени а ускоро се очекује и пролазак ћире продуженом маршутом уз Рзав. Пре изградње ХЕ Перућац, Рзав је био једна од најбогатијих река рибом које би долазиле с пролећем да се мресте у њему.
Река Рзав тече и поред Добруна, старог средњевековног утврђеног града, који је био веома значајан трговачки центар на овом најзначајнијем караванском путу од Медитерана до централног Балкана. У другој половини 14. века саграђен је манастир Добрун који и данас постоји. Специфичан је по фрескама из 14. века на којима су приказани српски владари и чланови ктиторске породице, а такође и по изузетно вредној збирци икона и црквеног мобилијара од којих неки примерци датирају још из 13. века.
Види још
Координате: Географску ширину није могуће обрадити као број:43_47_13_N_19_17_38_E_type:waterbody_region:BA
Invalid arguments have been passed to the {{#coordinates:}} function