Невладина организација — разлика између измена
м r2.7.1) (Робот додаје: az:Qeyri-hökumət təşkilatı |
м r2.7.2+) (Робот мења: tl:Organisasyong di-pampamahalaan |
||
Ред 99: | Ред 99: | ||
[[sv:Icke-statlig organisation]] |
[[sv:Icke-statlig organisation]] |
||
[[ta:அரச சார்பற்ற அமைப்பு]] |
[[ta:அரச சார்பற்ற அமைப்பு]] |
||
[[tl:Organisasyong di-pampamahalaan]] |
|||
[[tl:Di-pampamahalaang organisasyon]] |
|||
[[th:องค์การพัฒนาเอกชน]] |
[[th:องค์การพัฒนาเอกชน]] |
||
[[vi:Tổ chức phi chính phủ]] |
[[vi:Tổ chức phi chính phủ]] |
Верзија на датум 23. јануар 2012. у 09:00
Невладине организације су специфична форма организовања грађана. Термин се масовно користи у задње две деценије и уско је повезан са појмом цивилног друштва. Без схватања појма цивилног друштва није могуће у потпуности схватити овај појам. Поред термина "невладина организација" користи се и термин "удружење грађана".
Једна корисна дефиниција цивилног друштва је да је оно “Сфера институција, организација и појединаца лоцирана између породице, државе и тржишта у којој људи учествују волонтерски да унапреде заједничке интересе.”
Област преклапања представља место где се снаге државе (законодавна, судска и извршна власт), бизниса и грађана обједињује да би се креирао нормативни простор за демократију, друштвену одговорност и заштиту јавних интереса.
Цивилно друштво за које се невладине организације залажу је:
- Простор за мобилизацију и артикулацију интереса појединаца и група
- Институционално средство за медијацију (посредовање) између конфликтних интереса и конфликтних социјалних вредности
- Могућност за исказивање и практиковање друштвених, религиозних и културних веровања и активности
- Могућност за ограничавање инхерентне тенденције државе да прошири своју контролу
- Могућност да се ограничи потенцијал бизниса да буде без контроле.
Појам заједнички интерес у дефиницији може да буде разнолик. Он може, али и не мора, да буде прихватљив за све који раде са, и у, организацијама цивилног друштва. Оно што је битно је да су слобода говора и слобода удруживања битни елементи у демократским друштвима који дозвољавају грађанима да се удружују и да искажу различите интересе који не морају бити атрактивни увек за све. Значајна одлика цивилног друштва је да постоји подстицајни амбијент у коме су различити погледи дозвољени и пожељни и где је организацијама или асоцијацијама различите врсте дозвољено да постоје.
Институције једног подстицајног амбијента за развој цивилног друштва су:
- Извршна власт
- Судска власт
- Законодавна власт
- Медији
- Локална власт
- Независне одговорне (ревизорске) организације као што су:
- Изборна комисија
- Комисија за људска права
- Комисија за борбу против корупције
- Канцеларија главног ревизора
- Канцеларија Врховног тужиоца
- Омбудсман (јавни адвокат)
- Удружења грађана
- Берза
- Универзитет
Као што се види простор за сарадњу и за унапређење заједничких интереса је веома широк. Основна подела удружења грађана је на организације за узајамну помоћ (које формирају грађани и чији су они чланови и на бази тога остварују одређене користи), организације од општег (јавног) интереса (које формирају грађани у намери да помогну другим групама грађана који нису нужно њихови чланови), и претендери (претварачи).