Дисидент — разлика између измена
Нема описа измене |
овако треба сваког ко је део неког отпора ставити на ову "листу" |
||
Ред 6: | Ред 6: | ||
Пошто је дисидентско деловање често једини могући облик [[политика|политичког]] деловања у тоталитарним системима, јер је у њима најчешће забрањено свако политичко организовање осим режимског или под окриљем режима, [[диктатор]]и су често прибегавали фабриковању лажних дисидената, како би с једне стране унели раздор међу дисидентима, а с друге стране себе представили толерантним. |
Пошто је дисидентско деловање често једини могући облик [[политика|политичког]] деловања у тоталитарним системима, јер је у њима најчешће забрањено свако политичко организовање осим режимског или под окриљем режима, [[диктатор]]и су често прибегавали фабриковању лажних дисидената, како би с једне стране унели раздор међу дисидентима, а с друге стране себе представили толерантним. |
||
==Познати дисиденти== |
|||
* [[Александар Солжењицин]] |
|||
* [[Милован Ђилас]] |
|||
* [[Владо Дапчевић]] |
|||
* [[Борислав Пекић]] |
|||
* [[Драгић Јоксимовић]] |
|||
* [[Драгољуб Јовановић]] |
|||
* [[Михајло Михајлов]]<ref>[http://www3.serbiancafe.com/lat/vesti/14/71670/preminuo-akademik-mihajlo-mihajlov.html Вест о смрти]</ref> |
|||
* [[Едуард Лимонов]] |
|||
* [[Гојко Ђого]] |
|||
* [[Љубомир Тадић]] |
|||
* [[Десимир Тошић]] |
|||
* [[Вук Драшковић]] |
|||
* [[Зоран Ђинђић]] |
|||
* [[Никола Милошевић]] |
|||
* [[Војислав Шешељ]] |
|||
* [[Слободан Селенић]] |
|||
* [[Иван Ивановић]] |
|||
* [[Драгољуб Мићуновић]] |
|||
* [[Коста Чавошки]] |
|||
* [[Стеван Мољевић]] |
|||
* [[Ђура Ђуровић]] |
|||
* [[Павле Николић]] |
|||
* [[Војин Андрић]] |
|||
* [[Коста Кумануди]] |
|||
* [[Лазар Марковић]] |
|||
* [[Сава Банковић]] |
|||
* [[Борислав Михајловић Михиз]] |
|||
==Извори== |
==Извори== |
Верзија на датум 22. новембар 2012. у 03:52
Дисидент (лат. dissident од dissidere што значи видети одвојено, по страни[1]) је отпадник, одметник, онај који се издваја у мишљењу од владајуће већине. Дисидент је противник државно—политичког система своје земље, онај који одбаци своју веру или напусти своју политичку партију.
Дисидентско деловање постало је посебно интересантно и значајно у 20. веку појавом тоталитарних режима: комунизма, фашизма, нацизма. У тим системима поједини интелектуалци успевали да нађу снаге и храбрости да тоталитарним режимима супротставе своје идеје и искажу их кроз најчешће уметност или директним обраћењем у јавности, колико је то уопште дисидентима било могуће. Својим деловањем у књижевности, сликарству, филмској, позоришној уметности и другим начинима јавног деловања они су обично критиковали тоталитарни режим и указивали на пут враћања у слободно друштво.
Често се дешавало да режим прогања своје дисиденте користећи различите облике репресије, а не ретко је прибегавао и ликвидацији. На овај начин режим би ширио страх међу становништвом и смањивао број оних који би пружили евентуални организовани отпор.
Пошто је дисидентско деловање често једини могући облик политичког деловања у тоталитарним системима, јер је у њима најчешће забрањено свако политичко организовање осим режимског или под окриљем режима, диктатори су често прибегавали фабриковању лажних дисидената, како би с једне стране унели раздор међу дисидентима, а с друге стране себе представили толерантним.
Извори
- ^ Велики лексикон страних речи и израза, ISBN 86-7710-148-9