Дуж — разлика између измена
м r2.7.3) (Робот: додато qu:Siwk patma |
м r2.7.3) (Робот: додато ko:선분 |
||
Ред 67: | Ред 67: | ||
[[ja:線分]] |
[[ja:線分]] |
||
[[ka:მონაკვეთი]] |
[[ka:მონაკვეთი]] |
||
[[ko:선분]] |
|||
[[ht:Segman]] |
[[ht:Segman]] |
||
[[lv:Nogrieznis]] |
[[lv:Nogrieznis]] |
Верзија на датум 24. јануар 2013. у 05:26
Дуж се може дефинисати као скуп тачака једне праве између две њене различите тачке заједно са тим тачкама. Такође може се и посматрати као пресек две полуправе, које припадају истој правој, који није полуправа.
У принципу, сама дуж је једнозначно одређена са:
- Две тачке, које представљају њене крајеве.
- Једном тачком, и вектором са коефицијентом који одређују другу тачку дужи
Дуж коју чине тачке A и B се обележава са и идентична је дужи .
Пример
Рецимо да је дата дуж . Потребно је дати релацију која описује све њене тачке. Узмимо тачку A за референцу. Тада ће тачка B моћи бити изражена преко ње на следећи начин:
Ако нам је жеља да на исти начин изразимо тачку A, релација ће изгледати овако:
Све тачке између A и B, укључујући и њих саме ће бити одређене следећом релацијом:
Ако постоји потреба да буде употребљен јединични вектор, запис ће изгледати овако:
Тиме је одређена и дуж.
Дужина дужи
Дужина дужи је растојање између тачака A и B. У еуклидским просторима се одређује на следећи начин:
Конкретно у дводимензионом простору, где су и :
Конкретно у тродимензионом простору, где су и :