Средњосибирска висораван — разлика између измена
Нова страница: 200px|десно|thumb|Средњосибирски висораван '''Средњосибирска висо… |
Нема описа измене |
||
| Ред 9: | Ред 9: | ||
У оквиру висоравни су налазишта никла, бакра, руде гвожђа, угља, графита, соли, нафте и природног гаса. |
У оквиру висоравни су налазишта никла, бакра, руде гвожђа, угља, графита, соли, нафте и природног гаса. |
||
Реке са висоравни су у сливу [[Арктички океан|Арктичког океана]], од којих су највеће: [[Доња |
Реке са висоравни су у сливу [[Арктички океан|Арктичког океана]], од којих су највеће: [[Доња Тунгуска]], [[Подкамена Тунгуска]], [[Ангара]], [[Лена (река)|Лена]], и десне притоке [[Виљуј]], [[Хатанга]] и река [[Котуј]]. |
||
== Спољашне везе == |
== Спољашне везе == |
||
Верзија на датум 31. јануар 2013. у 04:32
Средњосибирска висораван (рус.Среднесибирское плоскогорье, јакут. Орто Сибиир хаптал хаиалаах сире) је висораван (плато) у источном делу Русије, тј. источном делу Сибира и простире се територијом Јакутије, Краснојарске Покрајине и Иркутске области.
Висораван је омеђена на југу планским венцoм Источног Сајпана, те Прибајкалским и Забајкалским венцoм планина. На западу, Западносибиром низијом (равницом), на северу Северносибирском низијом, а на истоку Средњејакутском низијом.
Код Средњесибирске висоравни се смењују широки појас висоравни (плато) и гребени. Највећа висина је 1701 м (Плато Путорана).
Долинама Средњесибирске висоравни простиру се подручја шума и степа. У оквиру висоравни су налазишта никла, бакра, руде гвожђа, угља, графита, соли, нафте и природног гаса.
Реке са висоравни су у сливу Арктичког океана, од којих су највеће: Доња Тунгуска, Подкамена Тунгуска, Ангара, Лена, и десне притоке Виљуј, Хатанга и река Котуј.