Пређи на садржај

Ангара

Координате: 58° 06′ 07″ С; 92° 59′ 28″ И / 58.102° С; 92.991° И / 58.102; 92.991
С Википедије, слободне енциклопедије
За друга значења, погледајте страницу Ангара (вишезначна одредница).
Ангара
Ангара
Ангара
Ток Ангаре
Опште информације
Дужина1,849 km (1,149 mi)[1] to 1,779 km (1,105 mi)[2] km
Басен1.039.000 km2
Пр. проток4,530 m3/s (160,0 cu ft/s) to 4,980 m3/s (175,9 cu ft/s)[2] m3⁄s
Слив1.039.000 km2 (401.000 sq mi)[1] to 1.056.000 km2 (408.000 sq mi)[2]
Водоток
ИзворБајкалско језеро
Коор. извора51° 52′ 01″ С; 104° 49′ 05″ И / 51.867° С; 104.818° И / 51.867; 104.818
В. извора456 m
УшћеЈенисеј
Коор. ушћа58° 06′ 07″ С; 92° 59′ 28″ И / 58.102° С; 92.991° И / 58.102; 92.991
Географске карактеристике
Држава/е Русија
ПритокеИркут, Китој, Болшаја Бела, Ока, Ија, Кова, Мура, Тасејева, Илим, Чадобетс, Татарка
ДРВ16010100112116200000012
Река на Викимедијиној остави

Ангара (рус. Ангара) је река у Русији[3] која протиче кроз Сибир. Дугачка је 1.779 km. То је једина река која истиче из Бајкалског језера (у близини града Листовјанка). Површина слива је 1.039.000 km². Ангара протиче недалеко од градова Иркутск и Братск и улива се у Јенисеј код Јенисејска. Ангара је пловна између Иркутска и Братска. У близини Братска, на Ангари се налази једна од највећих хидроелектрана на свету (Хидроелектрана Братск, инсталисане снаге 4.515 MW).

Излива се из Бајкалског језера и главна је притока Јенисеја.[4] Дугачка је 1,849 km (1,149 mi) и има слив од 1.039.000 km2 (401.000 sq mi).[1] Раније је била позната као Доња или Нижња Ангара (за разлику од Горње Ангаре).[5] Испод свог споја са Илимом, раније је била позната као Горња Тунгуска (рус. Верхняя Тунгуска, што је разликује од Доње Тунгуске)[6][7] и, са обрнутим називима, као Нижа Тунгуска.[8]

Курс

[уреди | уреди извор]

Напуштајући Бајкалско језеро у близини насеља Листвјанка, Ангара тече на север поред градова Иркутске области Иркутск, Ангарск, Братск и Уст-Иљимск. Затим прелази кроз Ангарски ланац и скреће на запад, улазећи у Краснојарски крај и спајајући се са Јенисејем код Стрелке, 40 km (25 mi) југоисточно од Лесосибирска.

Бране и резервоари

[уреди | уреди извор]
The Брана Брацк

Четири бране великих хидроелектрана - изграђене од 1950-их - експлоатишу воде Ангаре:

Акумулације ових брана поплавиле су бројна села дуж Ангаре и њених притока (укључујући историјско утврђење Илимск на Илиму), као и бројне пољопривредне површине у долини реке. Због утицаја на начин живота руралних становника долине Ангара, градњу бране критиковали су бројни совјетски интелектуалци, а посебно иркутски писац Валентин Распутин – како у свом роману Збогом Матјори (1976), тако и у својој књизи која није фикција с наловом Сибир, Сибир (1991).

Навигација

[уреди | уреди извор]
Насип Ангаре у Иркутску.
Ангара у Талзи, близу Бајкалског језера

Ангара је пловна модерним чамцима на неколико изолованих деоница:[19][20][21]

  • од Бајкалског језера до Иркутска
  • од Иркутска до Братска
  • на Уст-Илимском резервоару
  • од Богучанске бране (Кодинск) до пада реке у Јенисеј.

Деоница између бране Уст-Илимск и бране Богучани није пловна због брзака. Међутим, завршетком бране Богучани и пуњењем њеног резервоара, бар део ове деонице реке постаће и плован. Ипак, то неће омогућити пловидбу од Бајкалског језера до Јенисеја, јер ниједна од три постојеће бране није опремљена ни бродском преводницом, ни лифтом за чамце, нити ће то бити случај са Богучанском браном.

О историјском значају Ангара и Илима као водених путева сведочи ланац села дуж њих (од којих су многа, као и град Илимск, били поплављени модерним бранама) на овој карти из 1773. Dоњи ток Ангаре је означен као Нижњаја Тунгуска, што је назив који се тренутно примењује на другу реку.

Упркос непостојању непрекидног пловног пута, Ангара и њена притока Илим биле су од великог значаја за руску колонизацију Сибира од око 1630. године, када су оне (и неопходне преводнице) формирали важне водене путеве који су повезивали Јенисеј са Бајкалским језером и Леном. Река је изгубила свој саобраћајни значај након изградње копнене руте између Краснојарска и Иркутска, а касније и Транссибирске железнице.[22][23][24][25][26]

Притоке

[уреди | уреди извор]

Највеће притоке Ангара су, од извора до ушћа:[1][27]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в г Река АНГАРА у Државном регистру вода Русије
  2. ^ а б в „Yenisey River”. 
  3. ^ Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. А-Б. Београд: Народна књига : Политика. стр. 47. ISBN 86-331-2075-5. 
  4. ^ „Angara River”. Encyclopædia Britannica Online. Приступљено 2006-10-26. 
  5. ^ EB (1878).
  6. ^ ВЕРХНЯЯ ТУНГУСКА (Verkhnyaya Tunguska, in the dictionary of Russia's place names).
  7. ^ Tunguska, in Columbia Electronic Encyclopedia
  8. ^ See, e.g., the 1773 Kitchen map above.
  9. ^ „Irkutsk Dam”. Structurea. Приступљено 7. 9. 2010. 
  10. ^ „Irkutsk Hydroelectric Power Station General Information”. Irkutskenergo. Архивирано из оригинала 3. 3. 2016. г. Приступљено 7. 9. 2010. 
  11. ^ а б „Irkutsk Hydroelectric Power Station History”. Irkutskenergo. Архивирано из оригинала 25. 3. 2013. г. Приступљено 7. 9. 2010. 
  12. ^ „Top 10 biggest dams”. 29. 9. 2013. Приступљено 29. 5. 2021. 
  13. ^ „Bratsk Hydroelectric Power Station History”. Irkutskenergo. Архивирано из оригинала 21. 01. 2019. г. Приступљено 7. 9. 2010. 
  14. ^ „Frequently Asked Questions – Electricity”. U.S. EIA. Приступљено 7. 9. 2010. 
  15. ^ „Ust-Ilimsk Hydroelectric Power Station General Information”. Irkutskenergo. Архивирано из оригинала 21. 07. 2011. г. Приступљено 7. 9. 2010. 
  16. ^ „Ust-Ilimsk Dam”. Structurea. Приступљено 7. 9. 2010. 
  17. ^ Готовность каменно-набросной плотины Богучанской ГЭС по укладке асфальтобетона к вводу первой очереди станции достигла 100 процентов Архивирано 2011-08-09 на сајту Wayback Machine, PJSC RusHydro, 2010/10/05
  18. ^ Богучанская ГЭС: Предварительная социальная и экологическая оценка в рамках подготовки банковского ТЭО (PDF) (на језику: руски). Центр по экологической оценке «Эколайн», Москва, 2006. Архивирано из оригинала (PDF) 23. 09. 2015. г. Приступљено 2012-02-15. 
  19. ^ „Angara River, southeast-central Russia”. Архивирано из оригинала 10. 06. 2017. г. Приступљено 23. 03. 2023. 
  20. ^ Енисейское пароходство: Ангара – судоходство и грузоперевозки Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (19. новембар 2016) (Yenisey Shipping Company: Angara — navigation and cargo shipping)
  21. ^ „Особенности движения и стоянки судов по внутренним водным путям Восточно-Сибирского бассейна”. 13. 3. 2008. Архивирано из оригинала 13. 03. 2008. г. Приступљено 23. 03. 2023. . (Special navigation rules for the internal waterways of the Eastern Siberia Basin)
  22. ^ „Lonely Planet Guide to the Trans-Siberian Railway” (PDF). Lonely Planet Publications. Архивирано из оригинала (PDF) 5. 9. 2012. г. 
  23. ^ Thomas, Bryn; McCrohan, Daniel (2019). Trans-Siberian Handbook: The Guide to the World's Longest Railway Journey with 90 Maps and Guides to the Route, Cities and Towns in Russia, Mongolia and China (10 изд.). Trailblazer Publications. ISBN 978-1912716081. Приступљено 15. 10. 2020. 
  24. ^ Meakin, Annette, A Ribbon of Iron (1901), reprinted in 1970 as part of the Russia Observed series (Arno Press/New York Times)(OCLC 118166).
  25. ^ „New 8,400 mile train journey will connect London to Tokyo”. The Independent (на језику: енглески). 2017-09-08. Приступљено 2020-11-11. 
  26. ^ „Russia offers a bridge across history to connect Tokyo to the Trans-Siberian railway”. siberiantimes.com. Приступљено 2020-11-11. 
  27. ^ Ангара, Great Soviet Encyclopedia
  28. ^ Curtin, J. (1910). A Journey In Southern Siberia: The Mongols, Their Religion and Their Myths. Library of Alexandria. London. стр. pt21. ISBN 978-1-4655-2060-9. Приступљено 7. 6. 2019. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Ангара на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ангара&oldid=30015000”