Ода радости — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат

Инлајн

Верзија на датум 6. март 2013. у 13:37

Ода радости (нем. Ode an die Freude) је ода коју је немачки песник Фридрих Шилер написао 1785. године, славећи идеал братства и уједињености човечанства. Композитор Лудвиг ван Бетовен ју је уврстио у четврти став своје Симфоније бр. 9 из 1823. године, након чега је постала нарочито позната.

Бетовенова музика, у адаптацији Херберта фон Карајана, усвојена је 1972. године као химна Савета Европе, а 1986. године као химна Европске уније. Немачки текст оде, који се појављује у симфонији, није и званични текст химне, због бројности европских језика. Ипак, често се пева при извођењима химне.

Стихови

Текст песме

Радост дивни дар Божанства дете поља небеских,

Твојим жаром опијени, ступамо до прага твог.

Кад нас твоја моћ измири нестати мора разрок сав.

Сваки човек брат је другом твој кад дивни следи глас.

Сваки човек који срећу верног пријатељства зна,

сваки који зна за љубав нек нам свој приложи глас.

Свак' ко може једно биће на тој земљи својим звати.

Ком то није дано, бедник, тај за радост неће знат'.

Верзија текста незваничне Европске химне

Радост искра све лепоте,

Кћери из Елизија!

Опојна ти моћ красоте,

Узвишена мисија.

Твоје снове вежу нити,

Што растави мода зла.

Сви ће људи браћа бити,

Крило твоје спајат' зна.

Спољаше везе

Овај чланак везан за песме је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити.

@@ Ред 59: / Ред 59: @@
 [[he:האודה לשמחה]]
 [[hr:Oda radosti]]
-[[io:Ad la Joyo]]
+[[io:A la Joyo]]
 [[ia:Ode al Gaudio]]
 [[ja:歓喜の歌]]