Став

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Став је социјализацијом стечена, релативно трајна ментална диспозиција, која се испољава као тенденција да се мисли, осећа и поступа на одређени начин. Психолошку структуру става чине три компоненте: сазнајна, емотивна и акциона. Став утиче на опажање, мишљење и социјално понашање. Ставови могу бити социјални и лични. Разликују се по својој чврстини, степену уверености, трајању итд. Испитују се и мере различитим скалама ставова.[1]

Јунг о ставовима[уреди]

Према Јунгу, став представља готовост психе, која може бити свесна или несвесна и представља усмереност, односно очекивање. При томе се усмеравају људска пажња, опажање, осећање и мишљење у одређеном правцу, али и елиминише из мисаоног поља све оно што није у складу са њим. Тај правац је некакав циљ или су то тзв. натпредставе, као што су идеја, принцип или афект. Сваки свестан став има циљ и намеру, а на њега утичу наследне диспозиције, его, искуство, васпитање, друштвено окружење итд. Према Јунгу постоје два основна става према реалности; екстровертан који је позитиван према спољашњем свету и интровертан који је окренут властитом, субјективном свету и потцењује објективну стварност, као и друштвене норме. Међутим, у оба случаја се нужно мора развити једнострани став и према Јунгу, садржаји који не одговарају актуелној оријентацији свести се искључују из свесног, али се пребацују у несвесно и образују став супротан свесном. Такве ставове могу да открију снови и њихово тумачење може да коригује једностране ставове. Ови супротстављени ставови могу да се уједине помоћу архетипских „живих симбола“ који се одликују двосмисленом природом коју чине супротности (свесно и несвесно, рационално и ирационално...)[2]

У зависности од принципа који преовладава у ставу, он може бити мисаони (код људи који следе логику), осећајни (код оних који се руководе емоцијама), перцептивни (базиран на уоченом помоћу чула) итд.[2]

Извори[уреди]

  1. ^ Овај чланак, или један његов део, изворно је преузет из књиге Ивана Видановића Речник социјалног рада уз одобрење аутора.
  2. 2,0 2,1 Ж. Требјешанин. 2008. Речник Јунгових појмова и симбола. Хеспериа еду. Београд.