Став

Став је социјализацијом стечена, релативно трајна ментална диспозиција, која се испољава као тенденција да се мисли, осећа и поступа на одређени начин. Олпорт је дао једну дефиницију коју су прихватили бројни аутори и која се и данас користи у бројним уџбеницима [1]. Он (Олпорт) дефинише став као „ментално и неурално стање спремности, формирано кроз искуство, а које има директивни и динамички утицај на одговор појединца у вези са свим објектима и ситуацијама са којима је у вези“. [2] Сваки став садржи 3 компоненте: афективну, когнитивну и конативну. Присуство осјећања према ставском објекту објашњава афективну компоненту, и може се јавити као низ емоција као што су саосјећање, дивљење и многе друге сложене емоције. Мисли и увјерења о ставском објекту се односе на когнитивну компоненту става, гдје су поред знања битни и вриједносни судови јер на основу знања о ставском објекту појединац вреднује и оцјењује вриједност ставског објекта. [3] Конативна компонента се огледа у склоности ка одређеном понашању, намјере, обавезе и дјеловања у односу на ставски објект. [4] У конативној компоненти се ради о вербалној односно невербалној понашајној тежњи појединца и чине је видљиви одговори који настају као резултат ставова. [5] Став утиче на опажање, мишљење и социјално понашање. Ставови могу бити социјални и лични. Разликују се по својој чврстини, степену уверености, трајању итд. Испитују се и мере различитим скалама ставова.[6]

Јунг о ставовима[уреди | уреди извор]

Према Јунгу, став представља готовост психе, која може бити свесна или несвесна и представља усмереност, односно очекивање. При томе се усмеравају људска пажња, опажање, осећање и мишљење у одређеном правцу, али и елиминише из мисаоног поља све оно што није у складу са њим. Тај правац је некакав циљ или су то тзв. натпредставе, као што су идеја, принцип или афект. Сваки свестан став има циљ и намеру, а на њега утичу наследне диспозиције, его, искуство, васпитање, друштвено окружење итд. Према Јунгу постоје два основна става према реалности; екстровертан који је позитиван према спољашњем свету и интровертан који је окренут властитом, субјективном свету и потцењује објективну стварност, као и друштвене норме. Међутим, у оба случаја се нужно мора развити једнострани став и према Јунгу, садржаји који не одговарају актуелној оријентацији свести се искључују из свесног, али се пребацују у несвесно и образују став супротан свесном. Такве ставове могу да открију снови и њихово тумачење може да коригује једностране ставове. Ови супротстављени ставови могу да се уједине помоћу архетипских „живих симбола“ који се одликују двосмисленом природом коју чине супротности (свесно и несвесно, рационално и ирационално...)[7]

У зависности од принципа који преовладава у ставу, он може бити мисаони (код људи који следе логику), осећајни (код оних који се руководе емоцијама), перцептивни (базиран на уоченом помоћу чула) итд.[7]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Костић, Наташа (2018). Појам става и могућност мјерења става о образовању. Пале: Dis-Company. 
  2. ^ Allport, Gordon (1935). Attitudes. Worcester: Clark University Press. стр. 803. 
  3. ^ Рот, Никола (2002). Основи социјалне психологије. Београд: Завод за уџбенике. 
  4. ^ Ajzen, Icek (1989). „Attitude structure and behavior”. Attitude structure and function: 241 — 274. 
  5. ^ Wicker, Allan (1969). „Attitudes versus actions: The relationship of verbal and overt behavioral responses to attitude objects”. Journal of social issues. 25 (4): 41 — 78. 
  6. ^ Овај чланак или његов део изворно је преузет из Речника социјалног рада Ивана Видановића уз одобрење аутора.
  7. ^ а б Ж. Требјешанин. 2008. Речник Јунгових појмова и симбола. Хеспериа еду. Београд.