1785
| Миленијум: | 2. миленијум |
|---|---|
| Векови: | |
| Деценије: | |
| Године: | |
 1785 на Викимедијиној остави.
| |
1785 је била проста година.
Догађаји
[уреди | уреди извор]
Јануар
[уреди | уреди извор]- 1. јануар — У Лондону изашао први број новина Даилy Универсал Регистер, од 1788. Тхе Тимес.
- 7. јануар — Француски изумитељ Жан-Пјер Бланцхард и амерички лекар Џон Џефриес лете са водоником покретаним балоном од Довера до Калаиса, поставши прве личности које су прелетјеле Ла Манш.
- 10. јануар — Угарско краљевско намесништво јавља босанском бискупу да је цар Јосип одредио 107.700 форинти главнице за васпитање босанских фрањевачких клерика - до тада су се школовали у Италији.
- 11. јануар — Конгрес конфедерације САД се први пут састао у Њујорку - главни град до 1790.
- 20. јануар — Битка код Рạх Гам-Xоаи Мут: Тај Сơнски Вијетнамци су потукли ратанакосинску сијамску инвазију у делти Меконга, то се сматра једном од највећих победа у вијетнамској историји.
- 27. јануар — Основан је Универзитет Џорџије, први државни универзитет у САД.
Фебруар
[уреди | уреди извор]- 9. фебруар — Гувернер британског Бенгала Варен Хастингс даје оставку, наследиће га Чарлс Корнволис (1786-93).
- 11. фебруар — Умро је Али-Морад Кан из персијске династије Занд, наслеђује га Џафар Кан (до 1789) - под притиском је Мухамед-хан Каџара.
- 28. фебруар — Смарагдни Буда, свети паладиј Тајланда, постављен је у сопствени храм Ват Пра Каеу.
- 28. фебруар — Вође прошлогодишње побуне Хореа и Цлоса су погубљени у Алба Јулији, Црисан се обесио претходне ноћи.
- фебруар — Јака, снежна зима у Далмацији, смрзнуте птице по путевима, глад у народу.Март је био најхладнији забележен у Европи, последица ерупције исландског вулкана Лаки 1783-84.
Март
[уреди | уреди извор]- 2. март — Едикт баварског изборног кнеза Карла Теодора изричито забрањује илуминате и масоне.
- 7. март — Швеђани преузимају карипско острво Сен Бартелему од Француске (до 1878).
- 8. март — Ген. Хенрy Кноx је први секретар рата САД (до 1794). Војска САД је врло мала - Прва америчка регимента служи западно од Апалача.
- 27. март — Рођен је Луј Чарлс, војвода од Нормандије, стицајем прилика крунски принц 1789-92. Пошто је рођен девет месеци након боравка шведског грофа Аxела вон Ферсена у Француској, Марија Антоанета је у јавности изложена неоснованим оптужбама за неверство.
Април
[уреди | уреди извор]- 19. април — Конгрес је прихватио Масачусетску цесију земље, данашњи југ Мичигена и Висконсина.
- април — Цар Јосип II. укида самоуправу жупанија у Угарској и Крајини, оставља их као административна подручја, а земљу дели у десет дистриката.
- април — Махмуд-паша Бушатлија прикупља војску из Албаније, Ђаковице, Дукађина, Пећи. Од херцеговачких племена су се придружили Никшићи, а црмничка нахија се одвојила од Црногораца, под условом да војска не прелази преко њих.
Мај
[уреди | уреди извор]- 2. мај — Царица Катарина Велика издаје повеље племству и градовима.
- 2. мај — Мухамед-хан Каџар је заузео Исфахан, напуштен од Џафар Кан Занда.
- 10. мај — Прва ваздухопловна несрећа: пад балона на врући ваздух у Тулламореу у Ирској изазива пожар у коме је страдало преко 100 кућа.
- 17. мај — Томас Џеферсон наслеђује Бенџамина Френклина као посланик у Француској (до 1789). Франклин се враћа у САД где је председник Пенсилваније 1785-88.
- 20. мај — Конгрес САД доноси нову земљишну ординансу: механизам за продају и насељавање земље на Северозападу.
- 28. мај — Шпански краљ Царлос III усвојио је заставе за ратну и трговачку морнарицу, из прве ће настати шпанска национална застава.
Јун
[уреди | уреди извор]- 1. јун — Џон Адамс, први амерички посланик у Великој Британији (до 1788), примљен је у аудијенцију код краља.
- 3. јун — САД распуштају Континенталну морнарицу; бродови су продани на аукцији како би се отплатили дугови из рата за независност.
- 3. јун — Православни Далматинци, кажу да их има 40.000 ван Боке, жале се млетачком дужду и траже православног старешину.
- 15. јун — Француски научник Жан-Франсоа Пилатр де Розје и његов помоћник Пјер Ремон гину након што се изненада испухао и срушио њихов балон код Боулогне-сур-Мера, те постају прве жртве зракопловне несреће у историји.
- 19. јун — Борбе у Црној Гори: турске снаге, међу којима има и нешто Црногораца, Брђана и Куча, нападају из Подгорице и Озринића према Ријеци Црнојевића, па одатле према Цетињу, уз слаб отпор. Запаљено је Чево.
- 23. јун — Турска војска скадарског везира Махмуд-паше Бушатлије ушла у Цетиње и по трећи пут срушила Цетињски манастир. Манастир је запаљен и срушен - последњи турски поход на Цетиње. У Црној Гори неко време владају неред и глад.
- 29. јун — Махмуд-паше Бушатлија је напустио Цетиње, врши масакр у Паштровићима, иначе млетачким поданицима. Раде Андровић је покушао да га убије.
Јул
[уреди | уреди извор]- јул — Суша доводи до неродне године у Француској.
- 6. јул — Долар уведен као валута на територији САД, одн. одлучено је о садржају сребра - шпански/мексички долари су у оптицају до 1857.
- јул — Бурмански краљ Бодавпаyа шаље девет армија на Сијам - припреме трају до краја године, нема довољно провијанта.
- 21. јул — 4. август — Млетачка флота Ангела Ема поновно бомбардира Тунис, у четири наврата, у коловозу и Сфаx, Тунис поновно у листопаду.
- 23. јул — Пруска, Хановер и Саска формирају Савез кнежева, који убрзо добија још 14 чланица, противно плану цара Јосипа. да са Карлом Теодором размени Аустријску Холандију за Баварску.
- јул — Скадарски паша Махмуд-паша Бушатлија креће на Елбасан, у оквиру похода против бератског паше Ахмет Курт-паше.
Август
[уреди | уреди извор]- 1. август — Продат је УСС Аллианце, последњи брод Континенталне морнарице (РМ САД ће бити основана 1794).
- 1. август — Де Ла Пéроусе кренуо из Бреста са два брода у циркумнавигацију (нестали су 1788, трагови пронађени 1825).
- 14. август — На острву Кодијак поред Аљаске основана је прва руска колонија.
- 15. август — У Паризу ухапшен кардинал де Рохан чиме француска јавност дознаје за Аферу краљичине огрлице, скандал који ће поткопати углед краљице Марије Антоанете (суђење за аферу одржано следећег маја).
- 22. август — Патентом цар Јосипа. зависни сељак добија личну слободу.
Септембар
[уреди | уреди извор]- 15. септембар — Време Патриота у Холандији: пошто је стадтхолдеру Вилхему одузета команда над хашким гарнизоном, он одлази са породицом у Гелдерланд.
- септембар — Сукоб између јаничарског вође Кара-Хасана, који се вратио у Београд са Арбанасима, и Дели-Ахмеда, коме помажу и Махмуд-паша и босански јаничари. Кара-Хасанови људи су разбијени топовима - он је побегао а Дели-Ахмед постаје фактички господар града до 1787.
- септембар — Наполеон Бонапарте је за годину дана завршио двогодишњу војну школу, постаје потпоручник у артиљеријском пуку де ла Фере у Валенцеу.
- септембар — Мухамед-хан Каџар стиже у Техеран, његови људи освајају Хамадан.
Октобар
[уреди | уреди извор]- 13. октобар — Издат златник лујдор са ликом Луја XVI, садржај злата је 0,2255 трој унци према 0,2405 у златнику Луја XV.
Новембар
[уреди | уреди извор]- 7. новембар — У Бечу је отворена медицинско-кируршка академија Јосефинум, први равнатељ је царев лркар Ђованни Алессандро Брамбила.
- 8. новембар — Уговором из Фонтаинеблеауа је решен спор Холандске републике и цара Јосипа II: потврђен је холандски суверенитет над естуаром Шелдта, цар добија новац.
- новембар — Црногорски владика Петар I Петровић Његош је стигао у Петроград, али га по наређењу полиције мора напустити већ после неколико дана.
- 28. новембар — Потписан први од три Хопевелска уговора (до јануара), којима је дефинисана граница између племенских земаља Чирокија, Чокта и Чикаса и земаља за насељавање.
Децембар
[уреди | уреди извор]- 11. децембар — Јозефинизам: Слободнозидарски патент регулира и ограничава рад масона; дозвољена је по једна ложа у крунским земљама, оне потенцијално завереничке су имплицитно забрањене.
Кроз годину
[уреди | уреди извор]- По свим нахијама Босне одаслати мубашири с бујрулдијама о давању ситне стоке, новца и коморе за ратну помоћ - "тако велики порез није се запамтио", па сиротиња одбија. У очекивању рата с Аустријом се поступа блаже према раји.
- У Угарској без Ердеља има око седам милиона становника.
- Затворена Чабарска железара, која је слабо радила. У Ријеци је, с два већа шквера, у сљедећих десет година саграђено 15 великих и 7 мањих бродова.
- Мануфактура сукна премештена из Панчева у Сремске Бановце.
- Јевреји основали у Вараждину прву општину.
- Цар Јосип II. одустаје од одлуке из 1781. да се у српским школама ћирилица замени латиницом.
- Едмунд Картврајт је патентирао механички ткачки разбој - пролази кроз многе модификације до Ланкаширског разбоја 1842.
- Врбовско је повлаштено краљевско трговиште. Мркопаљ је повељно трговиште.
- Дефинисано катастарско јутро, 1600 квадратних хвати, нешто мање од 58 ари.
- Спор о пантеизму почиње када је Фридрих Хеинрих Јакоби објавио "О Спинозином учењу".
Рођења
[уреди | уреди извор]Јануар
[уреди | уреди извор]- 4. јануар — Јакоб Грим, немачки писац. (†1863)
Март
[уреди | уреди извор]Јул
[уреди | уреди извор]- 20. јул — Махмуд II, турски султан. (†1839)
- 20. јул — Јосиф Рајачић, карловачки митрополит и српски патријарх. (†1861)
Децембар
[уреди | уреди извор]- непознат датум - Јован Мићић, златиборски хајдук и устаник. (†1844)
Смрти
[уреди | уреди извор]Јануар
[уреди | уреди извор]- 19. јануар — Захарије Орфелин, српски песник, сликар и историчар. (*1726)
Фебруар
[уреди | уреди извор]- 25. фебруар — Павле Јулинац, српски историчар и књижевник (*1731. или 1732)
Децембар
[уреди | уреди извор]- непознат датум - Раде Андровић, паштровски јунак.
Дани сећања
[уреди | уреди извор]- 7. јануар — Џон Џефрис и Жан Пјер Бланшар први су прелетели канал Ламанш балоном напуњеним загрејаним ваздухом.
Види још
[уреди извор]Референце
[уреди извор]
