Водена боквица — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
м r2.7.1) (Робот: додато ca:Alisma plantago-aquatica
м Бот: Селим 21 међујезичких веза, које су сад на Википодацима на d:q21063
Ред 30: Ред 30:


[[Категорија:Alismatales]]
[[Категорија:Alismatales]]

[[az:Bağayarpağıyabənzər süsənbər]]
[[ca:Alisma plantago-aquatica]]
[[cs:Žabník jitrocelový]]
[[da:Vejbred-Skeblad]]
[[de:Gewöhnlicher Froschlöffel]]
[[et:Harilik konnarohi]]
[[en:Alisma plantago-aquatica]]
[[es:Alisma plantago-aquatica]]
[[fr:Alisma plantago-aquatica]]
[[hsb:Wšědny žabnik]]
[[lt:Gyslotinis dumblialaiškis]]
[[hu:Vízi hídőr]]
[[nl:Grote waterweegbree]]
[[frr:Hekbleeden]]
[[pl:Żabieniec babka wodna]]
[[pt:Tanchagem-da-água]]
[[ru:Частуха обыкновенная]]
[[fi:Ratamosarpio]]
[[sv:Svalting]]
[[vi:Trạch tả]]
[[zh:泽泻]]

Верзија на датум 13. март 2013. у 00:39

Водена боквица
Научна класификација
Царство:
Дивизија:
Класа:
Ред:
Породица:
Род:
Биномно име
Alisma plantago-aquatica

Водена боквица (лат. Alisma plantago-aquatica) је вишегодишња монокотиледона биљка из породице Alismataceae. Позната је и под називима жабочун, водени трпутац, корњачина трава.

Изглед и цветање

Водена боквица може да нарасте и до 1 метра у висину. Листови су елиптични и распоређени око усправне цветне стабљике. Стабљика је у горњој половини разграната и носи велики број бело-ружичастих двосплоних цветова са 3 латице, 6 прашника и већим бројем тучкова. Цветови су сложени у метличасти цват, који има облик пирамиде. Водена боквица цвета у периоду од јуна до септембра.

Распрострањеност

Водена боквица расте по мочварним ливадама, по барама, јарковима, рибњацима и језерима, уз обале река са спорим током, често у великом броју. У планинским областима може допрети до 1200 метара надморске висине.

Употреба

Водена боквица је јестива биљка, али само у прерађеном стању. Подземни делови водене боквице садрже доста скроба. У народној медицини користи се као диуретично средство и за поспешивање излучивања млека.

Литература

  • Енциклопедија самониклог јестивог биља, Љубиша Грлић, Загреб, 1986.