Диптих — разлика између измена
Нема описа измене |
м ispravke; козметичке измене |
||
| Ред 1: | Ред 1: | ||
'''Диптих ''' или '''диптихон''' ({{јез-гр|δίπτυχοξ}} двоструко пресавијено; код старих Хришћана списак рођених, крштених и умрлих ; слика у два дијела; на двије табле или платна ; која се може склапати) <ref name="Мљечаница">Вујаклија М, Лексикон страних речи и израза, Просвета, Београд, 1954.г.</ref> надвоје сложено. |
'''Диптих ''' или '''диптихон''' ({{јез-гр|δίπτυχοξ}} двоструко пресавијено; код старих Хришћана списак рођених, крштених и умрлих ; слика у два дијела; на двије табле или платна ; која се може склапати) <ref name="Мљечаница">Вујаклија М, Лексикон страних речи и израза, Просвета, Београд, 1954.г.</ref> надвоје сложено. <ref name="Козара">Група аутора, Енциклопедија лексикографског завода, Југословенски лексикографски завод, Загреб, 1962.г.</ref>. |
||
==Постанак и изглед диптиха== |
== Постанак и изглед диптиха == |
||
У Римском царству двије плочице од дрвета, бјелокости, метала и сл. тако спојене да се могу преклопити. Плочице су са унутрашње стране биле премазане слојем |
У Римском царству двије плочице од дрвета, бјелокости, метала и сл. тако спојене да се могу преклопити. Плочице су са унутрашње стране биле премазане слојем [[Восак|воска]], на коме се писало стилом {{јез-ла|stilus}} писаљка. Кадкада су били диптиси украшени и са вањске стране , особито у касно царско доба и у [[Византијско царство|Византијском царству]]. Диптих је првобитно служио као биљежница или подсјетник. Посебну су намјену имали (IV-VI в.) тзв. конзуларни диптиси {{јез-ла|diptiycha consularia }} којима су новоименовани конзули јављали познаницима дан почетка своје службе. На овим диптисима су били редовно насликани и портрети конзула. У хришћанској литургији употребљав али су се тзв. литургијски диптиси, код којих је ликовна декорација била нека религиозна тема. Називом диптих означавају се и [[Олтар|олтарске]], слике, састављене од два крила. Тај се облик олтарске слике развио нарочито у [[Готика|Готици]] по узору на византијске резбарене диптихе XII и XIIIв. који су служили као [[Икона|иконе]]. Диптих је такође ознака и за дјела из других грана умјетности које су састављене од два идејно повезана дијела, нпр. два рељефа, двије пјесме итд.<ref name="Козара"/> |
||
== Референце == |
== Референце == |
||
Верзија на датум 9. фебруар 2014. у 05:56
Диптих или диптихон (грч. δίπτυχοξ двоструко пресавијено; код старих Хришћана списак рођених, крштених и умрлих ; слика у два дијела; на двије табле или платна ; која се може склапати) [1] надвоје сложено. [2].
Постанак и изглед диптиха
У Римском царству двије плочице од дрвета, бјелокости, метала и сл. тако спојене да се могу преклопити. Плочице су са унутрашње стране биле премазане слојем воска, на коме се писало стилом лат. stilus писаљка. Кадкада су били диптиси украшени и са вањске стране , особито у касно царско доба и у Византијском царству. Диптих је првобитно служио као биљежница или подсјетник. Посебну су намјену имали (IV-VI в.) тзв. конзуларни диптиси лат. diptiycha consularia којима су новоименовани конзули јављали познаницима дан почетка своје службе. На овим диптисима су били редовно насликани и портрети конзула. У хришћанској литургији употребљав али су се тзв. литургијски диптиси, код којих је ликовна декорација била нека религиозна тема. Називом диптих означавају се и олтарске, слике, састављене од два крила. Тај се облик олтарске слике развио нарочито у Готици по узору на византијске резбарене диптихе XII и XIIIв. који су служили као иконе. Диптих је такође ознака и за дјела из других грана умјетности које су састављене од два идејно повезана дијела, нпр. два рељефа, двије пјесме итд.[2]