Готика

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
Друга значења су пописана у чланку Готик (вишезначна одредница).
Готска катедрала (Амијен)

Готика или готичка уметност (у архитектури), односно готички стил, је био уметнички правац, који је следио иза романике после 12. века (у Француској) до краја 15. века (у средњој и северној Европи).

Најпре је употребљаван као погрдан израз (настао у Италији), „готика“ је као огорчење над туђим против- античким импортом Гота, који се одомаћио и који се у првом реду употребљавао за означавање архитектуре и орнаментике где се у првом реду и највише ова уметност одразила и где је била највидљивија. Од 13.-ог века готика се раширила на све дисциплине у уметности. Колевка готике је била Француска.

Готска архитектура[уреди]

Кров готске катедрале (Милано)
Детаљ улаза (Нотр Дам, Париз)
Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Готска архитектура

Готска архитектура се развила у првој половини 12. века до 16.-ог века (у северној Европи).

Карактеристика готике је скелетна конструкција и виткост форми које је она омогућила и које се крећу према вертикали- на горе. У свом развијеном добу примећујемо јако разрађене форме, компликоване сводове које су подупрте свежњевима витких камених ребара и свежњевима ступова. Масе се преносе на свежњеве ступова шта омогућава стварање унутрачњег простора и не постоје носећи зидови као у романици.

Карактеристични знак за готику је био изломљени лук који је за разлику од кружног лука који се до тада употребљавао у романици био много статичкији односно статички правилније решење. Овај лук се употребљавао на прозорским отворима (бифорама или трифорама), порталима и приликом решавања сводова. У готском стилу су се градили сакрални архитектонски објекти, катедрале, профане зграде, дворци, мостови и друго.

Готска катедрала је врхунац развоја хришћанске базилике. У супротности са конструкцијом која полази од масивних носећих зидова ту се ради о конструкцији чији је основни елеменат ступ који сада има конструктиван задатак. Важан елеменат који је карактеристичан за готику је прозорски отвор који је добијен у оваквом приступу ка конструкцији и који се богато украшава бојеним стаклом и назива се витраж где се комади стакла у боји спајају оловом да би се добила слика и добило прожаривање простора у унутрашњости објеката. Ентеријер и екстеријер се богато украшавају скулптурама у којим се људска фигура извија и све више добија на реализму. Форме од схематизма иду ка индивидуализму.

Готска скулптура[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Готска скулптура

Скулптура има неодељиви задатак на украшавању катедрала и употребљава се као допуна архитектури и украшавање архитектонских елемената, капитела ступова, пиластера и конзола. Балдахинска пластика је била основни елеменат развоје скулптуре као самосталног дела у уметности. У 12. и 13.-том веку то је пре свега катедралска пластика, а мотиви су из живота Христа и девице Марије као и из живота светаца. Преко рељефа који је био у пре у употреби скулптура долази до изражавању волуменозности и до типа просторне скулптуре. Главни значај добија презентација људског тела које се све више конфронтира са пропорцијом и природним облицима а моменат реализма означили су и облици који су од првобитног схематизма добијали на индивидуалности.

Споменици европске готске архитектуре и скулптуре[уреди]

Готско сликарство[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Готско сликарство
Клањање три краља од Ђентиље де Фабијана
Мадона, Флоренција око1410.

У доба готике уметност се подједнако развијала и као скулптура и као сликарство. Тражио се „ред и чистоћа“ у уметности. У доба готике претрпани тимпанони се сређију и јављају се геометријске форме и на порталу се формирају више разрађених зона. Рељеф се извлачи из равни зида али задржава оквир архитектуре и од њеног се утицаја биће ослобођена тек у доба ренесансе када је настало засебно скулпторско дело. Готика је уништила велике зидне површине које су биле погодне за осликавање. Скелетна готска конструкција је уништила зидне слике и нема више могућности да се развијају али су ову функцију прихватили отвори и прозори који се овде налазе и омогућавају једну нову технику сликања на стаклу- витраж. Сликарство готике не уме да реализује дубину слике. Јављају се и теоретирари (Витилио) који се баве проблемом простора на слици и перспективом и који су утицали на сликаре и сматра се да су инспирисали Ђота и уметнике његовога времена. Ђото чији је учитељ био Чимабуе вратио је сликарству просторне илузије- повратак реалнога сликарскога простора може да се прати од Ђота. Уметници истом бојом добијају сенку и познају згуснуту и разређену боју. Витраж је једна племенита техника која се развијала у готици, стакло се везује у већим и мањим плохама и гради слику. То су сликарске композиције у великим димензијама. Структура слике је дводимензионалног значи плошног карактера. Доминирају боје црвена и плава, модре и жуте боје. Контуре се развијају и формирају се оловом. Касније се јављају и другачији приступи у фази декаденције, композиције су мање, смањују се стаклене површине, јавља се додавање сенки на витроима и техника где се само средина обрађује у витражу.


У сликарству осим традиционалне сликарске технике које је било књижно сликарство, а захваљујући губитку зидних површина употребом скелетног система конструкције објеката у готици долази до појаве сликарства на стаклу, нове сликарске технике које се развија у готичкој уметности и поред скулптуре постаје један од главних елеманата украшавања и декорисања објеката. Катедрале како су се утркивале која ће од њих бити виша тако се утркују и која ће имати најбоље и најлепше витраже. Нова техника је и појава сликарства на плочи односно слике која је израђена на специјално зготовљеној дрвеној плочи од тврдог дрвета која се лепи из унакрсно послаганих делова и која је по неким митовима била покривена и платном и ако се зна да је слика на платну настала тек у доба ренесансе. Нови елементи реализма око 1400. године долазе из Бургундије и фламанских области (браћа ван Ајк) и тежиште развоја је пренесено у француско- холандске области (Авињон, Бургундија и Холандија) одакле се готика проширује у друге области Европе.

Уметнички занати[уреди]

били су организовани по сродству заната и самостално у цехове који су имали задатак да чувају квалитет производа. Тим начином се производња јако усавршила и добила високи квалитет.

Клесарство[уреди]

било је развијано углавном приликом декорације храмова, где је богата декорација и фигурална орнаментика покривала зидове великих катедрала (портали, прозорске оквире, забате, галерије и торњеве).

Намештај[уреди]

Основни облик намештаја је била шкриња која је имала општу употребу (орман, библиотека, каса и друго). Њену спољашњу декорацију су сачињавали архитектонски украси који су преузети са грађевина. Почела је употреба технике интарзије са применом различитог племенитог дрва. Шкриње су биле украшаване и уметничким оковом од кованог метала које је обезбеђивало и њихову чврстоћу.

Резбарство[уреди]

Уметничко резбарство је било употребљавано код израде различитог црквеног намештаја- шкриње, проповедаонице, свећњаци, клупе, столице и најме крила олтара.

Златарство[уреди]

У готичкој пластици се уздижу радови од метала. То се најбоље види на златарским радовима и златарима који су стилски стварали најразличитије литургијске предмете (крижеве, пехаре, тањире и сл.), који су били украшавани свим врстама декорација и форми које је готика познавала и употребљавала.

Металопроизводња[уреди]

Израђивали су се црквена звона и надгробне плоче. Од цинка су се правиле црквене крстионице. Даље су се готовили разни оклопи и витешка оружја, знакови, грбови, печати и ковани новац са знаком на обе стране.

Књиговезачки занати[уреди]

Уколико су књиге биле ручно писане и такође ручно декорисане, били су јако скупе и ретке и због тога се на њима израђивала чврста заштита од дрвених плоча који су пресвучене кожом која се специјално украшавала и на угловима се израђивало декоративно ковање и нарочито је велики акценат био на горњој плочи.

Текстил[уреди]

Израда гоблена[уреди]

Израда гоблена- окачених ћилимова који су стварали декоративни елеменат зидова у просторијама и делимично су били топлотна изолација, била је релативно јако раширена. Налазили су се на њима различите композиције фигура са религиозном, античком али и профаном тематиком.

Везови[уреди]

су били у то доба на јако високом нивоу. Било је примењавано на богатим декорацијама руха у богослужбама и као украси неких одевних предмета.

Одећа[уреди]

На развој одеће су утицали не само крсташки ратови већ и настанак нових културних центара на дворовима владара и племића. Идеал лепоте није био снажан човек већ пре женствени младић. Естетски идеал жене је било витко тело у "S" линији. Основни мушки део одеће је била неупасана врста кошуље. Даља врста одеће је био "cotte" који је био препасан опасачем који је био украшен дугмадима а понекад и везом. Главним горњим делом одеће је био полукружан плашт који је покривао оба рамена а његово потшивање се вршило контрастним бојама. Женска одећа се у основи није много разликовала од мушке одеће. Одећа у виду кошуље је била поткасана опасачем. На то одело су облачиле плашт у полукружном кроју. На измаку раздобља опанци и ногавице су се стопили у једну целину и настали су тзв. "miniparti".

Орнамент[уреди]

Геометријски орнамент се оснива на конструкцији линија, круга и кружног одсечка од чега настаје елеманат који се примењује на украшавању прозора. Даљи елеманат су биљни мотив који црпи из домаћег биља (храст, винова лоза и сл.) и који се преузима из природе у највернијим облицима.

Нарочити украси који се налазе на храмовима су украси из екстеријера на готичким храмовима и другим зградама са мотивима животињских ликова који су служили за одвод атмосферске воде са катедрала.

Референце[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Готика
  1. Istorija umetnosti H.W. JANSON, Beograd1982.
  2. Opšta istorija umenosti ĐINA PIKSEL, Beograd1974.
  3. Kako prepoznati umetnost, Ljubljana1980.
  4. Istorija slikarstva Fernand Hazar, Beograd 1973.

Спољашње везе[уреди]