Хедонизам — разлика између измена
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 1: | Ред 1: | ||
''' |
'''Хедонам''' је тежњка задовољству које је само по себи сврха и прави иљ сих деловања. Хедонизам има упорите у бројним филозофским мишљењима: [[Епикур]]уи епикурејима, [[уопја|топиима]] као што је [[Томас Мор]], [утилитатизм|утилитаристима], филозофима натуралистима, као и псилогији понашања. Како постоје различите концепције задовољства, постоје и различите варијанте хедонизма. Психолошки хедонизам заступа мишње да појединреа жеље за задовољством, егоистички еротични хедонизам да појединац мора да дeлујеу скаду са оним што му највише доноси задовољство на дужи перод и, најзад, универални хедонизам да поједнац мора да делује ускладу са ним шо ћетоком дугог времена да задовољава највећи број људи |
||
⚫ | [[Психотерапија|Психотерапијска]] пракса је показала да постоје особе чије је животно „верју“ стално достизање задовољства и уживања у том стању. [[Сес]]уално функционисање и понашање је код таквих особа често толико вредновано да се поклапа са самом суштином њиховог постојања, па западају у различита интензивна стања страха и поремећаје расположења када у том погледу ствари крену путем који се не жели. |
||
⚫ | [[Епир]]ов хедонизм је заправо продуховљени хедонизам. Он сматра да су душевни болови тежи од телесних, јер [[тео]] пати само због садашњих болова, а [[дша]] подноси прошле и садашње, а можд и будуће болове под задовољством подразумевају одсуство телесних болова и душевнг неспокојства. Пријатан живот пржа само [[разм]] који критички процењује разлоге за бирање или одбацивање мишљења. Погрешна мишљења представљају глвни узрок за појаву душевних збрка и неспокојства. |
||
⚫ | [[Психотерапија|Психотерапијска]] пракса је показала да постоје особе чије је животно |
||
{{птрак}} |
|||
⚫ | [[ |
||
{{патрљак}} |
|||
[[Категорија:Филозофски концепти]] |
[[Категорија:Филозофски концепти]] |
Верзија на датум 20. април 2014. у 23:16
Хедонам је тежњка задовољству које је само по себи сврха и прави иљ сих деловања. Хедонизам има упорите у бројним филозофским мишљењима: Епикуруи епикурејима, топиима као што је Томас Мор, [утилитатизм|утилитаристима], филозофима натуралистима, као и псилогији понашања. Како постоје различите концепције задовољства, постоје и различите варијанте хедонизма. Психолошки хедонизам заступа мишње да појединреа жеље за задовољством, егоистички еротични хедонизам да појединац мора да дeлујеу скаду са оним што му највише доноси задовољство на дужи перод и, најзад, универални хедонизам да поједнац мора да делује ускладу са ним шо ћетоком дугог времена да задовољава највећи број људи Психотерапијска пракса је показала да постоје особе чије је животно „верју“ стално достизање задовољства и уживања у том стању. Сесуално функционисање и понашање је код таквих особа често толико вредновано да се поклапа са самом суштином њиховог постојања, па западају у различита интензивна стања страха и поремећаје расположења када у том погледу ствари крену путем који се не жели.
Епиров хедонизм је заправо продуховљени хедонизам. Он сматра да су душевни болови тежи од телесних, јер тео пати само због садашњих болова, а дша подноси прошле и садашње, а можд и будуће болове под задовољством подразумевају одсуство телесних болова и душевнг неспокојства. Пријатан живот пржа само разм који критички процењује разлоге за бирање или одбацивање мишљења. Погрешна мишљења представљају глвни узрок за појаву душевних збрка и неспокојства. Шаблон:Птрак Шаблон:Link GA