Гигина кућа у Власотинцу — разлика између измена
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
| Ред 25: | Ред 25: | ||
}} |
}} |
||
'''Гигина кућа''' се налази у Власотинцу у улици Лоле Рибара број 2. Гигина кућа односно кућа Стојана Стојилковића једног од организатора и борца за ослобођење земље од [[Османско царство|Турака]], |
'''Гигина кућа''' се налази у Власотинцу у улици Лоле Рибара број 2. Гигина кућа односно кућа Стојана Стојилковића, једног од организатора и борца за ослобођење земље од [[Османско царство|Турака]], богатог власотиначког [[трговац|трговца]], подигнута је средином XIX века. Име је добила по надимку Стојановог наследника. Кућа данас носи стастус споменика културе од великог значаја и налази се под заштитом државе.<ref name="САНУ">[http://spomenicikulture.mi.sanu.ac.rs/spomenik.php?id=957 ''http://spomenicikulture.mi.sanu.ac.rs''] ''приступљено 2.5.2014. године''</ref> |
||
== Историја == |
== Историја == |
||
| Ред 31: | Ред 31: | ||
Кућа је подигнута средином XIX века и припадала је Стојану Стојилковићу. |
Кућа је подигнута средином XIX века и припадала је Стојану Стојилковићу. |
||
Данас је у овој спомен кући, која се налази под заштитом државе, налази библиотека "Десанка Максимовић". |
Данас је у овој спомен кући, која се налази под заштитом државе, се налази библиотека "Десанка Максимовић". |
||
== Изглед куће == |
== Изглед куће == |
||
Овај објекат је варошка кућа стара више од 150 година и данас стоји као сведочанство стамбене културе староградске средине јужне [[Србија|Србије]]. Она истовремено указује на турско-оријентална обележја малобројног српског градског слоја тога времена. Зидана је као спратна зграда, са испуштеним спратним делом, који испред улаза, у |
Овај објекат је варошка кућа стара више од 150 година и данас стоји као сведочанство стамбене културе староградске средине јужне [[Србија|Србије]]. Она истовремено указује на турско-оријентална обележја малобројног српског градског слоја тога времена. Зидана је као спратна зграда, са испуштеним спратним делом, који испред улаза, у подруму формира [[трем]], који се ослања на дрвене стубове. У приземљу је зидана каменом и [[бондрук]]ом, као и [[чатма|чатмом]] на спрату. [[Кров]] је четворосливни и покривен [[ћерамидом]]. Просторије су симетично распоређене око пространог средишњег хола, који се завршава отвореном [[диванхан]]ом са ћошком. [[Таваница]] је богато изрезбарена [[долап]]ом, [[миндерлуци]]ма и [[иконлук]]ом. Истиче се гостинска соба, као и друга соба која је опремљена [[амамџик]]ом, [[долап]]ом и пећницом, према преградном зиду [[мутвак]]а у којем је зидано [[огњиште]] са ложиштем за пећ у соби.<ref name="САНУ" /> |
||
== Радови на реконструкцији == |
== Радови на реконструкцији == |
||
Верзија на датум 2. мај 2014. у 22:18
Координате: Географску ширину није могуће обрадити као број:42_57_50_N_22_07_43_E_type:landmark
Invalid arguments have been passed to the {{#coordinates:}} function
| Гигина кућа | |
|---|---|
| Опште информације | |
| Место | Власотинце |
| Општина | Власотинце |
| Држава |  Србија |
| Време настанка | Oко 1850. године |
| Власник | Република Србија |
| Надлежна установа за заштиту | Завод за заштиту споменика културе Ниш |
| www | |
Гигина кућа се налази у Власотинцу у улици Лоле Рибара број 2. Гигина кућа односно кућа Стојана Стојилковића, једног од организатора и борца за ослобођење земље од Турака, богатог власотиначког трговца, подигнута је средином XIX века. Име је добила по надимку Стојановог наследника. Кућа данас носи стастус споменика културе од великог значаја и налази се под заштитом државе.[1]
Историја
Кућа је подигнута средином XIX века и припадала је Стојану Стојилковићу.
Данас је у овој спомен кући, која се налази под заштитом државе, се налази библиотека "Десанка Максимовић".
Изглед куће
Овај објекат је варошка кућа стара више од 150 година и данас стоји као сведочанство стамбене културе староградске средине јужне Србије. Она истовремено указује на турско-оријентална обележја малобројног српског градског слоја тога времена. Зидана је као спратна зграда, са испуштеним спратним делом, који испред улаза, у подруму формира трем, који се ослања на дрвене стубове. У приземљу је зидана каменом и бондруком, као и чатмом на спрату. Кров је четворосливни и покривен ћерамидом. Просторије су симетично распоређене око пространог средишњег хола, који се завршава отвореном диванханом са ћошком. Таваница је богато изрезбарена долапом, миндерлуцима и иконлуком. Истиче се гостинска соба, као и друга соба која је опремљена амамџиком, долапом и пећницом, према преградном зиду мутвака у којем је зидано огњиште са ложиштем за пећ у соби.[1]
Радови на реконструкцији
У периоду од 1979–1984. године рађени су санациони и конзерваторско рестаураторски радови, од када кућа добија намену матичне библиотеке.
Године 2008. овај објекат је готово потпуно уништен у пожару, док је књижни фонд преполовљен. Пожар је са собом однео и Завичајну збирку која представља аутентичну историјску грађу, стару скоро два века.[2][3][4]
Референце
- ^ а б http://spomenicikulture.mi.sanu.ac.rs приступљено 2.5.2014. године
- ^ www.novosti.rs приступљено 2.5.2014. године
- ^ www.nb.rs приступљено 2.5.2014. године
- ^ www.mcleskovac.com приступљено 2.5.2014. године
