Драгана Симић — разлика између измена

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Име балетске представе? На вебсајту театра Мимарт нигде се не помиње Драгана Симић.
Овако се цитира видео запис. Боље би било да има текстуални извор.
Ред 16: Ред 16:
{{cns|У организацији театра Мимарт 2010, у оквиру балетске представе посвећеној страдалим женама{{појаснити|Назив представе?}} написала је песму о насилној смрти мајке балерине [[Ана Бастаћ|Ане Бастаћ]].}}
{{cns|У организацији театра Мимарт 2010, у оквиру балетске представе посвећеној страдалим женама{{појаснити|Назив представе?}} написала је песму о насилној смрти мајке балерине [[Ана Бастаћ|Ане Бастаћ]].}}


Волонтирала је у Адлигату и један период радила као координатор акције "Милион књига за Србију".<ref>{{Citation|title=Milion knjiga za Srbiju|url=https://www.youtube.com/watch?v=m3DD3etNiVo|accessdate=2023-10-06|language=sr-Cyrl-RS}}</ref> Била је члан управног одбора [[Удружење жртава насиља ХАЈР|Удружења жртава насиља ХАЈР]].<ref name="ХАЈР" />
У организацији [[Адлигат]]а, 2019. године Симић је била координатор пројекта ''Милион књига за Србију''.<ref name="РТС Јутарњи програм"/>{{тражи се бољи извор}} Била је члан управног одбора [[Удружење жртава насиља ХАЈР|Удружења жртава насиља ХАЈР]].<ref name="ХАЈР" />


Током трогодишњег рада за Удружење Хајр организовала је два перформанса - један у склопу Хуманитарне модне ревије "Живот је писта једнака за све" 2020<ref>{{Cite web|url=https://www.novisvet.rs/2020/10/16/27/23/10/10457/kultura/novi-svet/humanitarna-modna-revija-zivot-je-pista-jednaka-za-sve/|title=Humanitarna modna revija: ,,Život je pista jednaka za sve’’ – Novi svet|date=2020-10-16|language=en|access-date=2023-10-06}}</ref>. и други у мају 2022. на Тргу републике под надзивом "Крв је црна у црвеној смрти."<ref>{{Cite web|url=https://lajkovacnadlanu.rs/2022/05/18/18-maj-nacionalni-dan-secanja-na-zene-zrtve-nasilja/|title=18. MAJ – NACIONALNI DAN SEĆANJA NA ŽENE ŽRTVE NASILJA|last=Bilić|first=Snežana|date=2022-05-18|website=LAJKOVAC NA DLANU|language=en-US|access-date=2023-10-06}}</ref>
Током трогодишњег рада за Удружење Хајр организовала је два перформанса - један у склопу Хуманитарне модне ревије "Живот је писта једнака за све" 2020<ref>{{Cite web|url=https://www.novisvet.rs/2020/10/16/27/23/10/10457/kultura/novi-svet/humanitarna-modna-revija-zivot-je-pista-jednaka-za-sve/|title=Humanitarna modna revija: ,,Život je pista jednaka za sve’’ – Novi svet|date=2020-10-16|language=en|access-date=2023-10-06}}</ref>. и други у мају 2022. на Тргу републике под надзивом "Крв је црна у црвеној смрти."<ref>{{Cite web|url=https://lajkovacnadlanu.rs/2022/05/18/18-maj-nacionalni-dan-secanja-na-zene-zrtve-nasilja/|title=18. MAJ – NACIONALNI DAN SEĆANJA NA ŽENE ŽRTVE NASILJA|last=Bilić|first=Snežana|date=2022-05-18|website=LAJKOVAC NA DLANU|language=en-US|access-date=2023-10-06}}</ref>
Ред 78: Ред 78:
| archive-date =
| archive-date =
| issn = 1331-5803
| issn = 1331-5803
}}</ref>

* <ref name="РТС Јутарњи програм">{{cite AV media
| title = Милион књига за Србију
| medium = видео
| publisher = РТС — Јутарњи програм
| via = -{YouTube}-
| date = 21. 3. 2019.
| url = https://www.youtube.com/watch?v=m3DD3etNiVo
| time = 0:53
}}</ref>
}}</ref>


Верзија на датум 6. октобар 2023. у 22:57

Драгана Симић
Лични подаци
Датум рођења(1986-00-00)1986. (37/38 год.)
Место рођењаБеоград, СФР Југославија

Драгана Симић Милићевић (Београд, 1986) српска је књижевница. Пише поезију, прозу и књиге за децу. Члан је Удружења књижевника Србије.[1]

Биографија

Први пут објављује причу са свега једанаест година у дечјем часопису.[тражи се извор] Након тога, објављује у средњошколском часопису ПБШ,[тражи се извор][појаснити] књижевном часопису Словенско cлово,[тражи се извор] загребачком часопису Златно перо,[тражи се извор][2] затим у Београдском балканском троуглу.[тражи се извор]

Са композитором Јованом Перичићем из Тивта написала је песму Љубав је сан 2009. која се изводила у поп варијанти и освојила четврто место на новопазарском фестивалу.[тражи се извор]

У организацији театра Мимарт 2010, у оквиру балетске представе посвећеној страдалим женама[појаснити] написала је песму о насилној смрти мајке балерине Ане Бастаћ.[тражи се извор]

У организацији Адлигата, 2019. године Симић је била координатор пројекта Милион књига за Србију.[3][тражи се бољи извор] Била је члан управног одбора Удружења жртава насиља ХАЈР.[4]

Током трогодишњег рада за Удружење Хајр организовала је два перформанса - један у склопу Хуманитарне модне ревије "Живот је писта једнака за све" 2020[5]. и други у мају 2022. на Тргу републике под надзивом "Крв је црна у црвеној смрти."[6]

Била је заменица уредника часописа за ангажовану књижевност београдски балкански троугао 2019-2020. године.[7]

Књиге

Године 2017., издала је збирку песама New Age Progress са тематиком глобализације. Књига се може пронаћи у Народној библиотеци Србије, библиотеци „Лаза Костић” на Бановом брду, библиотеци „Симеон Пишчевић” у Шиду, библиотеци "Владислав Петковић Дис" у Чачку. Књига се може наћи у електронском издању, на сајту намењеном дигиталном издавању — issuu.[8]

Године 2020. издаје књигу Космички дијалози , збирку поезије написану у форми питања и одговора, кроз четири поглавља, кроз четири поетиком "обрађене" природне силе - гравитација, електромагнетна, јака и слаба сила; Пето поглавље посветила је петој до сада, непознатој природној сили. Обрађујући овакве теме,дотичући се сопственог и "квантног" ова књига се може формулисати у домену како сам аутор наводи, квантне поезије.

Исте године издаје књигу поезије Свебожји светови[9] и може се наћи у Народној библиотеци Србије, библиотеци у Барајеву "Јован Дучић" и његовом огранку у Вранићу "Бранко Ћопић", као и у библиотеци "Симеон Пишчевић" у Шиду.

Након три године (2023.) издаје први део трилогије Природа и деца, дидактичку књигу за децу млађег узраста која се састоји како из радног дела (Задаци, игра боја на тему и друго) тако и књижевног па и информативног дела на тему природе и екологије. Књига се може наћи у библиотекама у Шиду, Барајеву, Вранићу.

Поред тога, објављује песме у зборницима Мозаик Лирике,[10] Купидонова Стрела,[11] Будимо Људи, Хиландар силни Божји дар итд.

Хуманитарни рад

Због трогодишње помоћи у раду задужбине , добија признање за изузетне заслуге у култури и спорту коју додељује Задужбина Здравка В. Гојковића.[12]

Од Удружења Хајр добија захвалницу за учешће у хуманитарним активностима и волонтирање како на терену, тако и у организацији самог удружења. У самом удружењу била је четири године и обављала послове везане за културу као што су : Формирање, писање и уређивање часописа Хајр[13] чији је главни уредник била до краја 2022.године;[14] Административни и други послови; Вођење канцеларије у Шиду; Рад на терену.

Организовала је више књижевних вечери за Удружење Хајр[15] под називом "Покушај да ходаш у мојим ципелама" како у Београду тако и у другим градовима(2019-2022).

Учествовала је у различитим трибинама на тему дигиталног, породичног, вршњачког и других типова насиља у савременом свету а за Удружење Хајр, на српском и другим језицима (2019-2022).

Била је главни је координатор за Србију UWMC-а (United World Movement for Children) друштва које се бави заштитом права детета и посебно, Афричког детета (2019).

Признања и награде

Добитник је књижевног признања Крлежа и књижевне награде Достојевски за причу Херој или злочинац на конкурсу свесловенског књижевног друштва. Добија доста захвалница, и посебно два признања Задужбине Здравка В.Гојковића за постигнуте резултате из области културе и спорта.

Референце

  1. ^ „Активни чланови” (PDF). Удружење књижевника Србије. Архивирано из оригинала (PDF) 14. 12. 2022. г. 
  2. ^ Златно перо. Загреб. 13 (1). 2010. ISSN 1331-5803.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  3. ^ Милион књига за Србију (видео). РТС — Јутарњи програм. 21. 3. 2019. Корисна информација се налази на: 0:53 — преко YouTube. 
  4. ^ „О нама”. Удружење жртава насиља ХАЈР. Архивирано из оригинала 26. 3. 2023. г. 
  5. ^ „Humanitarna modna revija: ,,Život je pista jednaka za sve’’ – Novi svet” (на језику: енглески). 2020-10-16. Приступљено 2023-10-06. 
  6. ^ Bilić, Snežana (2022-05-18). „18. MAJ – NACIONALNI DAN SEĆANJA NA ŽENE ŽRTVE NASILJA”. LAJKOVAC NA DLANU (на језику: енглески). Приступљено 2023-10-06. 
  7. ^ „БЕОГРАДСКИ БАЛКАНСКИ ТРОУГАО”. БЕОГРАДСКИ БАЛКАНСКИ ТРОУГАО. Приступљено 2023-10-06. 
  8. ^ (/https://issuu.com/draganafruskagora/docs/_______2 )
  9. ^ „Account Signin | Issuu”. issuu.com. Приступљено 2023-10-06. 
  10. ^ https://issuu.com/saamickovic/docs/______________-_______________bb72b1819accf9 na str. 191.
  11. ^ https://issuu.com/saamickovic/docs/el str. 108
  12. ^ „Задужбина великог срца”. NOVOSTI (на језику: српски). Приступљено 2023-10-06. 
  13. ^ „Књижевно вече удружења „ХАЈР“ и Градске библиотеке”. Општина Лајковац (на језику: српски). 2021-11-03. Приступљено 2023-10-06. 
  14. ^ Simić, Dragana (Access-date: 10/06/2023). „1-caopis-Hajr” (PDF). uznhajr.org. Архивирано (PDF) из оригинала 10/06/2023. г. Приступљено 10/06/2023.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |access-date=, |date=, |archive-date= (помоћ)
  15. ^ „Protiv nasilja - Let lastavica - Blog.hr”. blog.dnevnik.hr. Приступљено 2023-10-06. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Драгана_Симић&oldid=26236221”