Адлигат

С Википедије, слободне енциклопедије
Удружење „Адлигат“
Зграда Удружења Адлигат
Датум оснивања2012.
ТипНевладино, непрофитно удружење грађана
ЛокацијаРепублика Србија
СедиштеБеоград
Подручје деловањаКултура, уметност и међународна сарадња
ПредседникВиктор Лазић
Веб-сајтhttps://adligat.rs/

Удружење „Адлигат” је невладино, непрофитно Удружење грађана, са седиштем у Београду, које се бави унапређењем српске културе, уметности и међународне сарадње. Главни задатак Удружења је формирање и успешно пословање Библиотеке Лазић (од 1882), Музеја српске књижевности и Музеја књиге и путовања.[1] Оснивач удружења је Виктор Лазић.

Уз благослов Патријарха српског Иринеја, подршку раду удружења пружају Српска академија наука и уметности, Народна библиотека Србије, Удружење књижевника Србије, Српско књижевно друштво, Српско библиофилско друштво, Правни факултет Универзитета у Београду, Национална географија Србија, Универзитетска библиотека „Светозар Марковић”, Матица српска, Библиотека града Београда и многи други.

Општи циљеви[уреди | уреди извор]

  • Промоција културе, уметности, науке и знања уопште, као врхунских вредности човечанства;
  • Представљање Србије и српског народа путем духовног стваралаштва и уметничких, културних и научних вредности;
  • Међународна сарадња са другим културама, државама и народима из целог света и њихово представљање у Србији;
  • Промоција књиге и читања међу свим категоријама становништва, са посебним освртом на угрожене категорије;
  • Очување и ширење духа толеранције и различитости;
  • Развој позитивног односа према култури, уметности, науци и толеранцији различитости;
  • Помоћ и организовање научног и стручног истраживања у области културе, уметности и науке;
  • Изградња и очување свести о значају културе, науке и уметности;
  • Очување и промоција писане речи и заштита ауторских права;
  • Едукација и стручно усавршавање, организовање конгреса, семинара, радионица и предавања, уз учешће специјализованих стручњака;
  • Подстицај образовања младих, а посебно деце угрожених или мањинских категорија становништва;
  • Подстицање заштите и одрживог коришћења природе и културног наслеђа;
  • Омасовљавање учешћа грађана у културним и уметничким активностима;
  • Побољшање услова за бављење културом и уметношћу;
  • Унапређење и очување културних и уметничких вредности и помоћ при њиховом стварању;
  • Промоција сазнајних путовања и културног туризма; промоција индивидуалних путовања, тзв. бекпекер-туризма;
  • Домаћа и међународна институционална сарадња са невладиним сектором, другим организацијама и јавним установама из области којима се бави Удружење (библиотеке, музеји, позоришта, уметничке галерије, итд.);
  • Промоција одрживог развоја и еколошке свести становништва;
  • Друге активности, укључујући хуманитарни рад на другим пољима, које су у функцији остваривања основних циљева Удружења.

Посебни циљеви[уреди | уреди извор]

  • Очување Библиотеке Лазић (од 1882), њено унапређење, омогућавање јавног коришћења фондова и презентација фондова у јавности;
  • Стварање Музеја књиге и путовања, Музеја српске књижевности и/или музејских (изложбених) поставки у оквиру Библиотеке Лазић;
  • Стварање збирке библиотека-легата важних интелектуалаца или породица и чување тих колекција у њиховој целости за следеће генерације;
  • Стварање Музеја Новосадске рације у Новом Саду али и других музеја и библиотека широм Србије;
  • Помоћ другим библиотекама, музејима и сличним институцијама;
  • Стварање збирки стране књиге, публикација из свих земаља и свих култура света, представљање целокупне људске цивилизације, историје и културе путем пре свега књига, а затим и других предмета;
  • Стварање збирки угрожене литературе и предмета, а посебно старе и ретке књиге, литературе о мање познатим државама и народима, забрањене и цензурисане литературе, у оквиру Библиотеке Лазић;
  • Старање о повереним легатима, итд., у оквиру Библиотеке Лазић;
  • Очување и промоција српске културе;
  • Промоција словенског повезивања и стварање свесловенске библиотеке;
  • Очување сећања на важне личности из области културе, уметности и науке, посебно са територије Србије, које су на неки начин повезане са * Удружењем, али и других важних личности из српске и светске историје;
  • Очување традиције сећања на породицу Лазић;
  • Осмишљавање ревитализације културолошке и туристичке понуде Србије и културолошка реафирмација Србије у међународним оквирима;
  • Промоција културних права и права на духовни развој угрожених категорија становништва (деца, тинејџери, студенти, пензионери, инвалиди, националне мањине, итд.).

Библиотека Лазић (од 1882)[уреди | уреди извор]

Библиотека Лазић (од 1882) најтрајнија је српска породична библиотека. Од 2012. године отворена је за јавност у оквиру Удружења за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат”.[2]

Музеј књиге и путовања[уреди | уреди извор]

У музеју се представља развитак штампе и писане речи, различити појавни облици књига у свету, и приказује се развитак и значај књиге за људску цивилизацију.

Музеј српске књижевности[уреди | уреди извор]

Музеј сакупља и представља материјал о српским књижевницима, удружењима књижевника, о књижевним и сродним делима, историји и теорији књижевности, књижевној критици итд.

Легати[уреди | уреди извор]

Удружење је основало „Дом легата” у коме се налазе библиотеке – легати значајних личности и породица, са више од тридесет целих библиотека.[3]

Галерија[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „RARITETI Viktorovog muzeja: Knjiga od pirinča i Ivo Andrić NA KINESKOM”. Pricesadusom. Приступљено 8. 5. 2017. 
  2. ^ „Чудесна библиотека Удружења „Адлигат. ИН4С. Приступљено 8. 5. 2017. 
  3. ^ „Porodična biblioteka pretvorena u muzej knjige”. Presslider. Приступљено 8. 5. 2017. 
  4. ^ „Управа и оснивачи” (на језику: енглески). Приступљено 2023-07-13. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]