Пређи на садржај

Boris Buden — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Поништена измена 26607435 корисника MareBG (разговор)
ознаке: поништење враћена измена
м Враћене измене корисника 2A02:8109:B6C3:A100:941C:395B:3AB5:DC8 (разговор) на последњу измену корисника MareBG
ознаке: враћање враћена измена
Ред 17: Ред 17:
| држава_смрти =
| држава_смрти =
}}
}}
'''Boris Buden''' ([[Garešnica]], [[Hrvatska]] [[1958]]) je [[filozof]], teoretičar kulture i publicista. Piše eseje i članke iz područja filozofije, politike, kritike kulture i umetnosti. Tokom devedesetih je objavljivao eseje objavljivao uglavnom u „Arkzinu”, čiji je bio i urednik. Na Zagrebačkom univerzitetu diplomirao je filozofiju, uz dopunske studije marksizma. Doktorirao je teoriju kulture na Univerzitetu Humbolt u [[Берлин|Berlinu]]. Od 1984. godine radi kao slobodni novinar, prevodilac i publicista, u 90ima urednik je Arkzina. Buden se preselio u Beč i dobio austrijsko državljanstvo. Od 2003. godine živi u Berlinu. Devedesetih godina prošlog stoljeća Buden je radio kao kolumnista i urednik u nezavisnom časopisu Arkzin u Zagrebu. Trenutno objavljuje i predaje na njemačkom i engleskom jeziku iz oblasti filozofije, kulturologije, društvene kritike i savremene umjetnosti. Sudjelovao je na Documenti 11 (Kassel) i u New Delhiju (Platforma 2, “Istina i Pomirenje.. Jedna od najbitnijih objavljenih radova: Zona tranzicije: Od kraja postkomunizma, Suhrkamp Verlag. Buden je zaposlenik EIPCP Evropski institut za progresivnu kulturnu politiku) u Beču i član pokreta Demokratija u Evropi 2025, osnovanog 2016. godine.
'''Boris Buden''' ([[Garešnica]], [[Hrvatska]] [[1958]]) je [[filozof]], teoretičar kulture i publicista. Piše eseje i članke iz područja filozofije, politike, kritike kulture i umetnosti. Diplomirao je filozofiju na Zagrebačkom univerzitetu, uz dopunske studije marksizma. Doktorirao je teoriju kulture na Univerzitetu Humbolt u [[Берлин|Berlinu]]. Tokom devedesetih je objavljivao eseje objavljivao uglavnom u „Arkzinu”, čiji je bio i urednik. Živi i radi u Berlinu.


== Dela ==
== Dela ==

Najkasnije početkom 2000-ih, fenomen prevođenja počeo je zauzimati središnje mjesto u Budenovim razmišljanjima. Osamdesetih godina 19. stoljeća, i sam prevoditelj na srpskohrvatski (uključujući i središnja djela Sigmunda Freuda), Buden je razvio prevodno-teorijski rad, koji je izražen u dvjema monografijama koje je na njemačkom jeziku napisao T. Solo. ispoljene sposobnosti.

Vavilonsko okno objavljeno je 2004. Može li se prevesti u različite kulture? , u kojem Buden govori i o vlastitoj prevodilačkoj praksi i reorganizaciji jezičko-prevodilačkih uvjeta nakon vojnog raspada Jugoslavije. Buden razvija kritičku perspektivu na pitanje šta se smatra „sopstvenim” jezikom, a šta „drugim” ili „tuđim” kroz, između ostalog, detaljnu raspravu o prevodu koji je mislio Wilhelm von Humboldt, nastavlja sa diskusijom  WalteraBenjamina i na kraju obrati se konceptima postkolonijalnog prijevoda Gayatri Ch. Spivak i Homi K. Bhabhe. Buden se prije svega protivi depolitizirajući kulturalizaciji debate o jezicima i prevođenju, koja omogućava da „kultura postane autoritet diskursa o društvenim uslovima“ i koja smanjuje bezbednost na nacionalnom nivou.U  Findet Europa: Eine Suche in der Dolmetscherkabineh (2015), Buden će dalje razvijati ove teme u eksperimentalnoj, dokumentarno-fiktivnoj formi, eksplicitno se baveći pitanjem evropskih integracija. Knjiga sadrži govore šest „konceptualnih likova“ – koji sežu do izmišljene interdisciplinarne radionice, čija se organizacija pripisuje jednako izmišljenom „Institutu za održavanje demokratije“. Fokus je na brizi za „evropsku ideju“, o čijoj snazi ​​i slabosti se pregovara na osnovu različitih koncepcija prevođenja.

Budenovo ispitivanje fenomena prevođenja povezano je sa njegovom kritičkom analizom koncepta „prevoda“ i centralne uloge koju je ovaj termin počeo da igra u političkim diskursima o „kraju komunizma“ od 1989. Budenova kritika funkcije i uloge koncepta tranzicije posebno je jasna u njegovoj monografiji Zone des Transitions iz 2009. godine. O kraju postkomunizma i u zbirci drugih eseja je na engleskom izašla knjiga Tranzicija u Nigdje. Umjetnost u istoriji nakon 1989. godine, objavljena 2020.

Posebno se naslov i podnaslov prvospomenutog djela mogu smatrati programskim: govor o „kraju komunizma“ ili „postkomunističkoj tranziciji“ sam je došao do kraja. Ono što se računa s obzirom na „zonu tranzicije“ koju stvaraju ovi diskursi jesu „samo iskustva koja smo tamo imali“. S jedne strane, Buden kritizira hegemonističku ideju tranzicije, čiji je cilj uvijek bio unaprijed određen „primanjem u globalni kapitalistički sistem zapadne liberalne demokratije“, koji je asimetričan i vrlo patronizirajuć za one zemlje koje kao da nikad nisu imali demokratske kulture. S druge strane, on analizira aktuelna dešavanja u državama nasljednicama Jugoslavije i drugim istočnoevropskim zemljama koje ne žele da se uklope u horizont ove tranzicijske ideje, kao što su:  uspon nacionalno-konzervativnih ideologija, njihova savezništva sa crkveno-religijskim strukturama i njihova „retroutopijska” fiksacija na kulturnu prošlost.

U ''In transition to nowhere'', opsežnoj zbirci eseja napisanih uglavnom na engleskom, Buden razvija ova pitanja prvenstveno u angažmanu s različitim umjetničkim praksama, koje također služe kao važni politički resursi. U ovim esejima dodje do jasne veze između Budenovog prevodilačkog mišljenja i njegove kritike, u diskursima postkomunističke tranzicije, ne samo u konkretnim analizama, već i u teorijskim izjavama kao što je, na primjer, kako se fobbern postavka između jezika nikada ne svodi samo na to da ljudi razumiju jedni druge. Umjesto toga, to je uvijek društveno formirajuća praksa, odnosno stvara i oblikuje društvene odnose na svoj način.”


Autor je sledećih radova:
Autor je sledećih radova:
Ред 38: Ред 28:


Prevodio je Frojda („Pronađena psihoanaliza”, te „Budućnost jedne iluzije i drugi spisi”) i Lorencera („Intimnost i socijalna patnja”).
Prevodio je Frojda („Pronađena psihoanaliza”, te „Budućnost jedne iluzije i drugi spisi”) i Lorencera („Intimnost i socijalna patnja”).

'''Prijevodi:'''

• Sigmund Freud, Budućnost jedne iluzije, Zagreb: Naprijed, 1986. (Metapsihološki spisi, Budućnost jedne iluzije, itd.)

• Sigmund Frojd, Pronađena psihoanaliza, Zagreb: Naprijed, 1987. (Dora, Mali Hans, Schreber i dr.)

• Alfred Lorenzer, Intimnost i socijalna patnja, Zagreb: Naprijed, 1989. (intimnost i socijalna patnja)

• Jean Laplanche i Jean-Bertrand Pontalis, Rječnik psihoanalize, Zagreb: August Cesarec, 1992, (Rječnik psihoanalize), zajedno s Radom Zdjelar.

također manji tekstovi: Th . W. Adorno, JF Lyotard, R. Funk, H. Dahmer, A. Mitscherlich, S. Bernfeld, P. Parin, S. Zweig, itd.


== Kritike ==
== Kritike ==


Kritičari Borisu Budenu zamjeraju što odbacuje nauku kao ključni alat za bolje razumijevanje stvarnosti i što zastupa akademski postmodernizam, a mnogi se sa njim ne slažejo zbog ljevih političkih stavova.<ref>{{cite web |last=Jović |first=Dejan |authorlink=Dejan Jović |date=17. jul 2003 |title=Uspješna investicija komunizma : uz tekst Borisa Budena, Još o komunističkim krvolocima |url=http://zarez.hr/system/issue/pdf/451/109-110.pdf |publisher=Zarez |location=Zagreb |issn=1331-7970 |page=16–17 |archivedate=26. avgust 2018 |archiveurl=https://www.webcitation.org/71xbHCCtS?url=http://zarez.hr/system/issue/pdf/451/109-110.pdf |deadurl=no |accessdate=3. septembar 2019}}</ref><ref>{{cite web |last=Kordić |first=Snježana |date=10. januar 2018 |title=Reagiranje na tekst Borisa Budena povodom Deklaracije o zajedničkom jeziku |url=http://slobodnifilozofski.com/2018/01/reagiranje-na-tekst-borisa-budena-povodom-deklaracije-zajednickom-jeziku.html |publisher=Slobodni Filozofski |location=Zagreb |id={{CROSBI|935894}} |archivedate=26. avgust 2018 |archiveurl=https://www.webcitation.org/71xb4v6wa?url=http://slobodnifilozofski.com/2018/01/reagiranje-na-tekst-borisa-budena-povodom-deklaracije-zajednickom-jeziku.html |deadurl=no |accessdate=5. maj 2020}}</ref><ref>{{cite web |last=Kordić |first=Snježana |date=24. avgust 2018 |title=Kratke noge laži (odgovor Borisu Budenu) |url=http://slobodnifilozofski.com/2018/08/kratke-noge-lazi-odgovor-borisu-budenu.html |publisher=Slobodni Filozofski |location=Zagreb |id={{CROSBI|951612}} |archivedate=26. avgust 2018 |archiveurl=https://www.webcitation.org/71xbBOs7u?url=http://slobodnifilozofski.com/2018/08/kratke-noge-lazi-odgovor-borisu-budenu.html |deadurl=no |accessdate=8. oktobar 2021}}</ref>
Kritičari Borisu Budenu zameraju što odbacuje [[nauka|nauku]] kao ključni alat za bolje razumevanje stvarnosti i što zastupa akademski postmodernizam čija glavne svojstva su odbojnost prema nauci, činjenicama, dokaznom postupku i empirijskoj proveri te korištenje relativiziranja. Također mu zameraju što poziva na rešavanje društvenih problema nasilnim sredstvima i što u predočavanju tema o kojima piše iznosi neistine.<ref>{{cite web |last=Jović |first=Dejan |authorlink=Dejan Jović |date=17. jul 2003 |title=Uspješna investicija komunizma : uz tekst Borisa Budena, Još o komunističkim krvolocima |url=http://zarez.hr/system/issue/pdf/451/109-110.pdf |publisher=Zarez |location=Zagreb |issn=1331-7970 |page=16–17 |archivedate=26. avgust 2018 |archiveurl=https://www.webcitation.org/71xbHCCtS?url=http://zarez.hr/system/issue/pdf/451/109-110.pdf |deadurl=no |accessdate=3. septembar 2019}}</ref><ref>{{cite web |last=Kordić |first=Snježana |date=10. januar 2018 |title=Reagiranje na tekst Borisa Budena povodom Deklaracije o zajedničkom jeziku |url=http://slobodnifilozofski.com/2018/01/reagiranje-na-tekst-borisa-budena-povodom-deklaracije-zajednickom-jeziku.html |publisher=Slobodni Filozofski |location=Zagreb |id={{CROSBI|935894}} |archivedate=26. avgust 2018 |archiveurl=https://www.webcitation.org/71xb4v6wa?url=http://slobodnifilozofski.com/2018/01/reagiranje-na-tekst-borisa-budena-povodom-deklaracije-zajednickom-jeziku.html |deadurl=no |accessdate=5. maj 2020}}</ref><ref>{{cite web |last=Kordić |first=Snježana |date=24. avgust 2018 |title=Kratke noge laži (odgovor Borisu Budenu) |url=http://slobodnifilozofski.com/2018/08/kratke-noge-lazi-odgovor-borisu-budenu.html |publisher=Slobodni Filozofski |location=Zagreb |id={{CROSBI|951612}} |archivedate=26. avgust 2018 |archiveurl=https://www.webcitation.org/71xbBOs7u?url=http://slobodnifilozofski.com/2018/08/kratke-noge-lazi-odgovor-borisu-budenu.html |deadurl=no |accessdate=8. oktobar 2021}}</ref>


== Reference ==
== Reference ==

Верзија на датум 19. децембар 2023. у 19:15

Boris Buden
Датум рођења1958.
Место рођењаГарешница

Boris Buden (Garešnica, Hrvatska 1958) je filozof, teoretičar kulture i publicista. Piše eseje i članke iz područja filozofije, politike, kritike kulture i umetnosti. Diplomirao je filozofiju na Zagrebačkom univerzitetu, uz dopunske studije marksizma. Doktorirao je teoriju kulture na Univerzitetu Humbolt u Berlinu. Tokom devedesetih je objavljivao eseje objavljivao uglavnom u „Arkzinu”, čiji je bio i urednik. Živi i radi u Berlinu.

Dela

Autor je sledećih radova:

  • Barikade I, II, Zagreb: Arkzin 1996/1997.
  • Kaptolski Kolodvor, Beograd: Vesela nauka, 2001.
  • Vavilonska jama. O (ne)prevodivosti kulture, Beograd: Fabrika knjiga, 2007 (prvobitno objavljeno na nemačkom 2004)
  • Zona prelaska – o kraju postkomunizma, Beograd: Fabrika knjiga, 2012 (prvobitno objavljeno na nemačkom 2009)

Prevodio je Frojda („Pronađena psihoanaliza”, te „Budućnost jedne iluzije i drugi spisi”) i Lorencera („Intimnost i socijalna patnja”).

Kritike

Kritičari Borisu Budenu zameraju što odbacuje nauku kao ključni alat za bolje razumevanje stvarnosti i što zastupa akademski postmodernizam čija glavne svojstva su odbojnost prema nauci, činjenicama, dokaznom postupku i empirijskoj proveri te korištenje relativiziranja. Također mu zameraju što poziva na rešavanje društvenih problema nasilnim sredstvima i što u predočavanju tema o kojima piše iznosi neistine.[1][2][3]

Reference

  1. ^ Jović, Dejan (17. jul 2003). „Uspješna investicija komunizma : uz tekst Borisa Budena, Još o komunističkim krvolocima” (PDF). Zagreb: Zarez. стр. 16–17. ISSN 1331-7970. Архивирано (PDF) из оригинала 26. avgust 2018. г. Приступљено 3. septembar 2019. 
  2. ^ Kordić, Snježana (10. januar 2018). „Reagiranje na tekst Borisa Budena povodom Deklaracije o zajedničkom jeziku”. Zagreb: Slobodni Filozofski. CROSBI 935894. Архивирано из оригинала 26. avgust 2018. г. Приступљено 5. maj 2020. 
  3. ^ Kordić, Snježana (24. avgust 2018). „Kratke noge laži (odgovor Borisu Budenu)”. Zagreb: Slobodni Filozofski. CROSBI 951612. Архивирано из оригинала 26. avgust 2018. г. Приступљено 8. oktobar 2021. 

Spoljašnje veze

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Boris_Buden&oldid=26607948”