Поход Десет хиљада

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Правац кретања грчких најамника према Ксенофонту.

Поход Десет хиљада назив је за акцију најамничких грчких, углавном спартанских јединица које је унајмио персијски сатрап Кир Млађи у свом покушају да преузме престо од свог брата Артаксеркса ΙΙ. Вођен је у периоду од 401. до 399. п. н. е. и завршен је неуспехом.

Увод[уреди]

Спартанци су 404. п. н. е. однели победу у Пелопонеском рату успостављајући хегемонију над читавом Грчком. За своју победу Спартанци су могли захвалити Персији. Након Сицилијанске експедиције Атина је успела да се опорави и поново обнови своју моћ над Егејским морем. У томе је добијала помоћ Персије коју је издејствовао војсковођа Алкибијад који је поново прешао на страну Атине. Ипак, плашећи се превеликог јачања Атине, Персија обуставља даљу помоћ што доводи до брзог слома Атине. Спартанци су се осећали обавезним да се одуже персијском сатрапу Лидије Киру у његовом походу против цара Артаксеркса.

Битка код Кунаксе[уреди]

Битка код Кунаксе

Заповедник најамничких снага Грчке био је Клеарх. Са Персијом се Кирова војска сукобила у бици код Кунаксе. Међутим, Кир умире још на почетку битке. Азијски део Кирове војске одмах се распао. Међутим, грчки одреди задавали су Персијанцима доста муке. Клеарх је успео да извуче своју армију. Међутим, на превару је најамљен код персијског сатрапа Тисаферна који га је убио. Остатак грчке армије није се погубио већ је одмах одабрао наследника: Спартанци Хеирисофа, Беоћани Тимасиона и Атињани Ксенофонта. Током шест месеци војска се пробијала преко планина Курдистана и Јерменије. Све време су их нападали персијски одреди. Међутим, армија ипак стиже до обала Црног мора. Није их било више од 8000. Тамо су одмах започели са борбом против Персијанаца у Малој Азији.

Последице[уреди]

Поход Десет хиљада довео је до раскида пријатељства између Спарте и Персије. Цар је започео са репресалијама тако што је протеривао олигархе из Мале Азије и почео uvoditi демократско уређење. Спартанци 400. п. н. е. шаљу омањи одред под војсковођом Тиброном у помоћ олигарсима. Међутим, Тибронове трупе више су се бавиле пљачком него ослобађањем градова, па је он смењен и на његово место постављен Деркилид. Он је деловао дипломатски покушавајући да завади Тисаферна и Фарнабаза. Тако се рат Персије и Спарте још увек ограничавао на мање сукобе. Међутим, такво стање неће дуго потрајати. Тисаферн ће пружати подстрек грчким полисима да подигну устанак против спартанске хегемоније што ће довести до избијања Коринтског рата.

Види још[уреди]

Извори[уреди]

  • Стара Грчка - В. В. Струве и Д. П. Калистов, Book&Marso, 2006