Дарије II

С Википедије, слободне енциклопедије
Дарије II
Пећина Дарија II
Лични подаци
Датум рођења475. п. н. е.
Датум смрти405. п. н. е.
Породица
СупружникParysatis
ПотомствоOstanes, Артаксеркс II, Кир Млађи
РодитељиАртаксеркс I
Cosmartidene
ДинастијаАхемениди
Период423. п. н. е.404. п. н. е.
ПретходникСогдијан
НаследникАртаксеркс II

Дарије II је био краљ Персије од 423. п. н. е. до 404. п. н. е.. Он је био незаконити син цара Артаксеркса и вавилонске конкубине.[1][2]

Након смрти цара Артаксеркса, влада Артаксерксов законити син Ксеркс II. Незаконити синови Дарије II и Согдијан су претенденти за престо. Согдијан убија Ксеркса II, само 45 дана након доласка на власт. Командант коњице убија Согдијана након 6 месеци, а Дарије II постаје једини краљ.

Током његове владавине непрекидно и велико опорезивање узрокује напуштање земљорадње. Многа поља се претварају у пашњаке, да би се избегли порези. Персијска моћ се срозава.

Дарије II је обновио споразум са Атином. Персија смирује једну од побуна у Сарду 413. п. н. е.. Када се побунио Даријев син Аморг 413. п. н. е. у Карији, Атина је помагала побуну. Дарије зато одлучује да помаже Спарту против Атине.

Пошто је сад Сард био поново смирен, Персија почиње убирати порезе од грчких градова, а нуди и помоћ спартанским трупама у Азији. Потписује се споразум са Спартом о заједничком рату против Атине. Али спартански политичари одбијају да ратифицирају споразум, који би омогућавао проширење Персије у грчкој сфери интереса. Спартански амбасадор захтева промену, али не успева. У међувремену један одбегли Атињанин уверава Персијанце да се одгоди плаћање Спарти, јер би после спартанске победе Спарта била противник Персије. Након доста изгубљеног времена у трећем уговору Спартанци признају персијске порезе у Азији, али не ван Азије, а Персијанци плаћају Спарту.

У Медији је избила побуна, коју Дарије II смирује. Спречио је један дворски преврат, којег предводи еунух, који је покушао бити краљ. У Египту 409. п. н. е. избија побуна збох једног јеврејског храма. До 404. п. н. е. Египат је био изгубљен за Персијско царство.

Године 409. п. н. е. Атињани продиру у Малу Азију и пале жито у Лидији. Даријев син Кир Млађи постаје командант трупа у Азији. Кир почиње давати велику новчану помоћ Спарти. То омогућује Спарти да победи и да сасече снабдевање Атине житом из области око Црног мора. Глађу притиснута Атина предаје се 404. п. н. е. . Наслеђује га син Артаксеркс II.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Darius II Ochus king of Persia”. Britannica. Приступљено 15. 1. 2021. (језик: енглески)
  2. ^ „DARIUS iv. Darius II”. Encyclopaedia Iranica. Приступљено 15. 1. 2021. (језик: енглески)

Спољашње везе[уреди | уреди извор]