Писмо (састав)

Писмо је текстуални састав који је од стране аутора (пошиљалац или пошиљаоц) обликован ради упућивања другој особи (прималац или примаоц), по правилу у реалном времену, са циљем непосредног слања, а ради достављања, односно преношења разних обавештења, односно података (личних, пословних и других). Писма се разликују по облику, намени и садржају, од кратких и практичних, до књижевно обликованих (посланица). По начину израде, писма могу бити рукописна, дактилографска или електронска. Писма која садрже податке о догађајима, личностима и друштвеним односима представљају значајне историјске изворе, а проучавањем писама у историјском и књижевном контексту бави се епистолографија.[1][2]
Поштанско писмо
[уреди | уреди извор]У савременом поштанском саобраћају, писмо је пошиљка која садржи текст написан на папиру, упакованом у омотницу (коверту) на којој су назначени подаци о пошиљаоцу и примаоцу. Пошиљалац шаље писмо, а поштански службеници га преносе и испоручују примаоцу. Писмо се обично шаље поштом и на њега се лепе поштанске марке као доказ плаћања услуге, а писмо и марка се оверавају печатом.
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Пековић 2001, стр. 17-27.
- ^ Суботин-Голубовић 2001, стр. 9-16.
Литература
[уреди | уреди извор]- Дабић, Војин С. (2001). „Преписка Срба у Хабзбуршкој монархији (16-18. век)”. Писмо: зборник радова. Београд: Удружење за српску повесницу. стр. 39—70.
- Пековић, Слободанка (2001). „Писмо, слово, посланица, епистола, епистолографија”. Писмо: зборник радова. Београд: Удружење за српску повесницу. стр. 17—27.
- Радојевић, Мира (2001). „Југословенство у преписци српских интелектуалаца 1914-1918”. Писмо: зборник радова. Београд: Удружење за српску повесницу. стр. 223—235.
- Суботин-Голубовић, Татјана (2001). „Средњовековна српска епистолографија”. Писмо: зборник радова. Београд: Удружење за српску повесницу. стр. 9—16.
Овај чланак је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити.