Пребонд

С Википедије, слободне енциклопедије

Пребонд (грч. Περβοῦνδος) је био словенски кнез и побуњеник против византијске власти из 7. века.

Биографија[уреди | уреди извор]

У другој књизи Чуда Светог Димитрија, помиње се извесни Пребонд, као краљ Ринхина (ὀ τῶν Ῥυγχίνων ρῆξ). [1][2] Према Чудима Пребонд је привукао пажњу византијског aрхoнта града Солуна, будући да је наводно био непријатељски настројен према Византији и планирао напад на Солун. Чувши то, цар Византијe Константин (668—685) наредио је да се Пребонд ухапси. [1] Током цареве посете Солуну, Пребонд је на превару ухваћен, стављен у окове и послат у Цариград. [1][2] Ринхини и Струмљани послали су своје поклисаре цару, тражећи да пусте њиховог господара, и Константин је обећао да ће њихове молбе услишити чим оконча рат са Арапима.[3] [1][2]

У међувремену, Пребонд се током свог ропства спријатељио са једним царским писарeм, који га је наговарао да побегне. Будући да је течно говорио грчки, Пребонд се прерушио у Византијца и једноставно изашао из Цариграда кроз капије Влахерне. Након овога, сакрио се у писареву кућу код града Визе у данашњој Турској. Разрајен, цар је послао своје људе у потеру за њим, и обавестио Солуњане да ће град вероватно убрзо бити нападнут. Потрага је завршена након 40 дана, када је писарева жена разоткривена када је носила храну у Пребондово склониште.[3] [1] Читава писарева породица је убијена, док је Пребонд одведен на испитивање. Након што је поново пробао да побегне, а његова жеља да све Словене подигне против Византијског царства постала очигледна, и он је погубљен.[3] Сазнавши да им је владар убијен, Словени су кренули на Солун и поново га опсели, 676. године. [1][2]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г д ђ PmbZ, Perbundos (#5901).
  2. ^ а б в г Curta 2006, стр. 97.
  3. ^ а б в Lilie, Ralph-Johannes; Ludwig, Claudia; Pratsch, Thomas; Zielke, Beate (2000). "Perbundos (#5901)". Prosopographie der mittelbyzantinischen Zeit: 1. Abteilung (641–867), Band 3: Leon (# 4271) – Placentius (# 6265) (in German). Berlin and Boston: De Gruyter. стр. 556–557.