Ринхини

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Словенска племена на Балканском полуострву и Пелопонезу

Ринхини су били јужнословенско племе које које је током 7. и 8. века насељавали области око Солуна, полуострво Халкидики и источну обалу реке Струмице.

Током ринхини 7. века, заједно са другим јужним словенима (Струмљани, Драговити и Сагудати) у више наврата су били укључени у опсади Солуна. 658. године цар Констанс II Погонат био је приморан да са трупама дође у Македонију, да умири сталне устанке Словена који су тамо живели. Многи од њих су били покорени. Ринхини и Струмљани обећали су да ће платити данак.[1]

До средине 8. века као резултат унутрашњих немира у Византији контрола над Словенима у Македонији ослабљена. Словени престали да плаћају данак, и наставили са пиратским упадима у Егејском мору. Због тога је византијски цар Константин V Копроним 759. године повео кампању против Словена. Ринхони су у овом походу највише пострадали, и од тада се више не помињу. [2]

Извори[уреди]

  1. ^ Сборник. История Византии. Том 1 Ответственный редактор академик Сказкин С. Д. — Москва: Наука, 1967
  2. ^ Curta, Florin (31. 08. 2006). Southeastern Europe in the Middle Ages, 500-1250. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-81539-0. 

Литература[уреди]