Предраг Пејовић

С Википедије, слободне енциклопедије
Предраг Пејовић
Професор Предраг Пејовић у својој канцеларији на Електротехничком факултету Универзитета у Београду у импровизованом студију за учење на даљину
Лични подаци
Датум рођења(1966-01-29)29. јануар 1966.(58 год.)
Место рођењаБеоград, СР Србија, СФР Југославија

Предраг В. Пејовић (Београд, 29. јануар 1966) редовни је професор на Електротехничком факултету Универзитета у Београду. На матичном факултету је дипломирао (1990) и магистрирао (1992). Докторирао је 1995. године на Колорадо универзитету у Болдеру (University of Colorado Boulder), у САД-у.

Наставна и истраживачка активност[уреди | уреди извор]

У звање доцента изабран је 1996. године, у звање ванредног професора 2000. године и у звање редовног професора изабран је 2006. године на Електротехничком факултету у Београду. Током 2006. и 2009. године боравио је у звању Visiting Scientist на ЕТХ у Цириху у Швајцарској. На Политехничком Универзитету у Мадриду и на Универзитету Ровира и Виргили у Тарагони је држао семинаре по позиву.[1]

Creative Commons and Open Academic Tendencies and Practices 14

Био је хонорарно ангажован у настави и на Високој школи електротехнике и рачунарства у Београду[2]. На Електротехничком факултету изводи наставу на предметима Електрична мерења, Практикум из софтверских алата у електроници, Аналогна електроника, Енергетска електроника 1 и Лабораторијске вежбе из електронике 2 на основним студијама, као и на предмету Енергетска електроника 2 на мастер студијама на модулу за Електронику Електротехничког факултета[3]. На докторским студијама на Електротехничком факултету изводи наставу на предметима Управљање енергетским претварачима и Одабрана поглавља из енергетске електронике[3].

Први је на Електротехничком факултету у оквиру наставе на предмету Практикум из софтверских алата у електроници у наставу увео слободан софтвер. Поред тога, сви уџбеници су му јавно доступни и бесплатни у електронској форми и под CC лиценцама[1]. Члан је Задужбине за слободни софтвер од 2010. године[4].

Објавио је бројне радове претежно из области енергетске електронике на националним и међународним конференцијама, као и у високо рангираним инжењерским часописима[5]. Један је од најбоље рангираних, светски признатих научника на Електротехничком факултету Универзитета у Београду[6].

Уређивачка активност[уреди | уреди извор]

Члан је два уређивачка одбора и то Зборника радова Електротехничког института „Никола Тесла“[7] и ПССОХ (Примена слободног софтвера и отвореног хардвера) конференције на Електротехничком факултету у Београду[3][8][9][10].

Награде и признања[уреди | уреди извор]

За стваралаштво младих добио је Октобарску награду и Теслину награду, а за науку добитник је Теслине награде[1].

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в Драјић, Душан; Протић, Јелица (2018). Биографије наставника и сарадника Електротехничког факултета у Београду 2000-2018. Београд: Електротехнички факултет, Булевар краља Александра 73, Београд. стр. 1-193. ISBN 978-86-7225-072-5. 
  2. ^ „профил проф. П. Пејовића”. Висока школа електротехнике и рачунаства струковних студија у Београду. Приступљено 5. 7. 2020. 
  3. ^ а б в „проф. др Предраг Пејовић, Електротехнички факултет у Београду”. Приступљено 5. 7. 2020. 
  4. ^ „профил проф. Предрага Пејовића”. Катедра за електронику, Универзитет у Београду - Електротехнички факултет. Приступљено 5. 7. 2020. 
  5. ^ „GoogleScholar”. Приступљено 5. 7. 2020. 
  6. ^ „PET PROFESORA ETF MEĐU ELITOM: Lista najboljih svetskioh naučnika Univerziteta Stenford”. NOVOSTI (на језику: српски). Приступљено 2022-11-10. 
  7. ^ „Uređivački odbor”. Zbornik radova, Elektrotehnički institut Nikola Tesla. Приступљено 5. 7. 2020. 
  8. ^ „ПССОХ конференција”. Приступљено 5. 7. 2020. 
  9. ^ Зборник прве националне конференције са међународним учешћем под називом Примена слободног софтвера и отвореног хардвера ПССОХ 2018 (PDF). Београд: Унвиерзитет у Београду - Електротехнички факултет и Академска мисао. 2018. стр. 1-34. ISBN 978-86-7466-748-4. Приступљено 5. 7. 2020. 
  10. ^ Зборник друге националне конференције са међународним учешћем под називом Примена слободног софтвера и отвореног хардвера ПССОХ 2019 (PDF). Београд: Унвиерзитет у Београду - Електротехнички факултет и Академска мисао. 2019. стр. 1-42. ISBN 978-86-7466-812-2. Приступљено 5. 7. 2020. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]