29. јануар

29. јануар је двадесет девети дан у години у Грегоријанском календару. 336 дана (337 у преступним годинама) остаје у години после овог дана.

Догађаји

јануар
П	У	С	Ч	П	С	Н
	1	2	3	4	5	6
7	8	9	10	11	12	13
14	15	16	17	18	19	20
21	22	23	24	25	26	27
28	29	30	31

• 1412 — У Новом Брду издат „Закон о рудницима“ деспота Стефана, који садржи драгоцене податке о начину живота српског народа на почетку XV века. Законик значајан документ српске писмености и српског правног система у средњем веку.
• 1635 — Основана је Француска академија, једна од најчувенијих у Европи. Академију основао кардинал Ришеље, министар краља Луја XIII.
• 1676 — Фјодор III је постао цар Русије.
• 1814 — Француска је поразила Русију и Пруску у бици код Бријена.
• 1845 — У „Њујорк ивнинг мирору“ први пут објављена песма Гавран, Едгара Алана Поа, која му је донела светску славу.
• 1850 — Хенри Клеј је представио америчком Конгресу компромис из 1850.
• 1856 — Британска краљица Викторија је установила Викторијин крст, највише британско војно одликовање.
• 1861 — Канзас је примљен у Унију као 34. америчка савезна држава.
• 1863 — Америчка војска је поразила Шошоне у масакру на Медвеђој реци.
• 1886 — Немачки инжењер Карл Бенц патентирао први успешан аутомобил на бензин.
• 1889 — Аустроугарски принц, престолонаследник Рудолф, једини син Франца Јозефа 1, нађен мртав с љубавницом Маријом Вечером у дворцу „Мајерлинг“ крај Беча.
• 1891 — Лилијуокалани је проглашена последњим владаром и једином краљицом Хаваја.
• 1896 — Амерички лекар Емил Граб први употребио терапију зрачењем у лечењу рака плућа, применивши је у Чикагу на пацијенткињи Роуз Ли.
• 1916 — Немци у Првом светском рату први пут бомбардовали Париз из цепелина.
• 1933 — Немачки председник Паул фон Хинденбург именовао Адолфа Хитлера за немачког канцелара. Хитлер званично ступио на дужност дан касније, 30. јануара.
• 1942 — Перу и Боливија потписивањем протокола у Рио де Жанеиру окончали рат почет 1941. због спорне пограничне територије између две земље у подручју амазонске џунгле, али спорно питање тиме није решено.
• 1950 — Почела прва у низу побуна у Јоханесбургу, изазваних расистичком политиком Владе Јужне Африке.
• 1959 — Дански путнички брод „Ханс Хедтофт“ ударио, пловећи поред обала Гренланда, у ледени брег и потонуо. Живот изгубило 95 особа.
• 1963 — Француска ставила вето на улазак Велике Британије у Европску економску заједницу.
• 1964 — У Инсбруку, Аустрија, отворене 9. зимске олимпијске игре.
• 1964 — Премијерно приказан филм „Др Стрејнџлав“, Стенлија Кјубрика.
• 1996 — Венецијанска оперска кућа „Ла Фениче“ изгорела у пожару, други пут у 204 године своје историје.
• 1999 — Контакт-група позвала власти Србије и представнике косовских Албанаца да до 6. фебруара приступе мировним преговорима у француском замку Рамбује у близини Париза.
• 2002 — Председник САД Џорџ Буш изјавио у Конгресу САД да почиње рат против тероризма и упозорио да „Осовина зла“, коју чине Иран, Ирак и Северна Кореја, прети миру у свету.
• 2002 — У Кабулу се завијорила стара авганистанска застава, први пут од комунистичког преврата 1978. који је означио почетак 23-годишњег периода ратова и криза у земљи.

Рођења

• 1773 — Фридрих Мос, немачки геолог и минералог. († 1839)
• 1782 — Данијел Франсоа Еспри Обер, француски композитор. († 1871)
• 1860 — Антон Чехов, руски писац и драматург. († 1904)
• 1866 — Ромен Ролан, француски књижевник, драматург и музиколог, добитник Нобелове награде за књижевност (1915). († 1944)
• 1900 — Марко Тајчевић, српски композитор, музиколог и музички критичар. († 1984)
• 1918 — Џон Форсајт, амерички глумац. († 2010)
• 1926 — Абдус Салам, пакистански физичар, добитник Нобелове награде за физику (1979). († 1996)
• 1934 — Бранко Миљковић, српски песник, есејиста и преводилац. († 1961)
• 1940 — Кетрин Рос, америчка глумица и списатељица.
• 1945 — Том Селек, амерички глумац, продуцент и војни ветеран.
• 1948 — Зоран Реџић, босанскохерцеговачки музичар, најпознатији као басиста групе Бијело дугме.
• 1950 — Ен Џилијан, америчка глумица.
• 1954 — Опра Винфри, америчка ТВ водитељка, глумица и продуценткиња.
• 1960 — Џија Каранџи, амерички модел. († 1986)
• 1966 — Ромарио, бразилски фудбалер и фудбалски тренер.
• 1966 — Горан Стојановић, југословенски рукометаш и рукометни тренер.
• 1969 — Саша Обрадовић, српски кошаркаш и кошаркашки тренер.
• 1970 — Хедер Грејам, америчка глумица.
• 1981 — Дарио Лопилато, аргентински глумац.
• 1985 — Раг'н'Боун Мен, енглески музичар.
• 1985 — Никола Рађен, српски ватерполиста.
• 1986 — Симон Вукчевић, црногорски фудбалер.
• 1990 — Мајк Цирбес, немачки кошаркаш.
• 1994 — Вукан Савићевић, црногорски фудбалер.
• 1995 — Милена Радуловић, српска глумица.
• 1996 — Кенан Карахоџић, босанскохерцеговачко-српски кошаркаш.

Смрти

• 1430 — Андреј Рубљов, руски сликар (* око 1360)
• 1820 — Џорџ III, краљ Уједињеног Краљевства (* 1738)
• 1848 — Јаков Јакшић, устанички командант, управник штампарије и трговац, први надзорник пошта у Србији. (* 1774)
• 1899 — Алфред Сисли, француски сликар, импресиониста. (* 1839)
• 1934 — Фриц Хабер, немачки хемичар. (* 1868)
• 1934 — Бранимир Ћосић, књижевник. (* 1903)
• 1941 — Јоанис Метаксас, грчки генерал и државник. (* 1871)
• 1994 — Улрике Мајер, двострука светска првакиња у скијању. (* 1967)
• 2001 — Жан Пјер Омон, истакнут француски позоришни и филмски глумац. (* 1917)
• 2005 — Ефраим Кишон, израелски писац-сатиричар, драматург и редитељ. (* 1924)
• 2005 — Жика Митровић, српски филмски режисер и сценариста. (* 1921)
• 2019 — Драшко Ређеп, српски књижевник. (* 1935)

Празници и дани сећања

• Српска православна црква слави:
  • Часне вериге Светог апостола Петра
  • Свете мученике Певсипа, Елевсипа, Малевсипа и бабу им Леонилу
  • Преподобног мученика Дамаскина Габровског
  • Преподобног Ромила

Види још

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума