Принцип неагресивности

С Википедије, слободне енциклопедије

Принцип неагресивности (енг. The non-aggression principle - NAP) је концепт где агресију дефинишемо, или суптилну или директну претњу, или над неком индивидуом или над поседством као неисправно дело. Може да представља свесно деловање неког ентитета тако да никоме то не представља сметњу.

Истиче се као основни принцип либертаријанизма[1][2] и ближе одређена идеја минархизма и анархокапитализма.

У односу на пацифизам, принцип неагресивности не искључује принудну одбрану особе на своју руку.

Не постоји јединствено и унивезално тумачење дефиниције принципа неагресивности, због своје разноврсности поводом ставова око: интулектуалних својина[3], насиља[4][5][6], аборција[7][8], итд[9].

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Ispod zemlje (2020) - dokumentarni film (на језику: српски), Приступљено 2021-09-27 
  2. ^ Prednosti slobodnog tržišta (на језику: српски), Приступљено 2021-09-27 
  3. ^ Kopileft (на језику: српски), 2021-05-03, Приступљено 2021-09-27 
  4. ^ O individualizmu i malograđanštini (на језику: српски), Приступљено 2021-09-27 
  5. ^ Iznuda (на језику: српски), 2020-11-08, Приступљено 2021-09-27 
  6. ^ „Насиље у породици”. 
  7. ^ Pro-life pokret (на језику: српскохрватски), 2013-03-12, Приступљено 2021-09-27 
  8. ^ Abortion-rights movements (на језику: енглески), 2021-09-27, Приступљено 2021-09-27 
  9. ^ Electronics right to repair (на језику: енглески), 2021-09-01, Приступљено 2021-09-27