Прозна еда
Прозна еда, такође позната као Млађа еда, Сноријева еда (исл. Snorra Edda), или, историјски, само као Еда, књижевно је дело на старонордијском језику написано на Исланду почетком 13. века. Претпоставља се да је дело написао, или барем саставио, исландски научник и историчар Снори Стурлусон око 1220. године.
Прозна еда је првобитно називана само Еда, али је касније переименована у Прозну еду у савременим колекцијама за разлику од збирке под насловом Поетска еда, која је у великој мери заснована на Кодекс Регинусу, збирки песама сачињеној након Еде у 13. веку на Исланду.[1] У то време, верзија Прозна еда је била добро позната на Исланду, али научници су сугерисали да је некада постојала и „старија еда” у којој се налазе стихови који су цитирани у Сноријевој еди.
Етимологија
[уреди | уреди извор]Етимологија речи „Еда” остаје неизвесна. Постоји много хипотеза и мало сагласности.
Неки тврде да реч потиче од имена Оди, град на југу Исланда, где је Снори одрастао. Еда може да значи „књига о Одију”. Међутим, ова претпоставка се, обично одбацује. Зато што, са тачке гледишта лингвистике и историје,[2] Снори није живео у Одију када је саставио ово дело.
Садржај
[уреди | уреди извор]Пролог
[уреди | уреди извор]Пролог је прва од четири књиге, и састоји се од хришћанских митова, за које се претпоставља да имају паралелу са историјским чињеницама, о пореклу нордијске митологије. Скандинавске богови су описани као тројански ратници, који су оставили Троју после пада града. Према Еди, ови ратници су се населили у Северној Европи, где су били прихваћени као божански краљеви, због њихове високе културе и технологије. Након њихове смрти због обреда који су предузимани над њиховим гробницама они прерастју у пагански култ, претварајући их у богове. Александар Брус предложио да је Снори био у поседу неких религијских текстова из англосаксонске Енглеске и уско се држао текста када је писао детаљан списак богова и хероја.
Гилфагининг
[уреди | уреди извор]
Гилфагининг (староисландски: „Превара Гилфија”)[3] је прва књига после пролога. Гилфаниниг се бави стварањем и уништавањем света нордијских богова, и многим другим деловима нордијске митологије.
Скалдскапармал
[уреди | уреди извор]
Скалдскапармал је трећа књига Еде. Она се састоји из дијалога између Аегира, нордијског бога мора, и Брагија, бога поезије.
Хататал
[уреди | уреди извор]Хататал је закључни део Еде. Тај део су саставили исландски песници, политичари и историчар Снори Стурлсон. Овај део Еде је састављен користећи стандардни старонордијски стих; међутим Снори је имао дескриптивни приступ тако да је Хататал пун описа за разлику од осталих песама.